Kanconijer

“Kanconijer” Frančeska Petrarke (1304-1374) jedna je od najpoznatijih pesničkih zbirki svih vremena. Inspirisana je pesnikovom platonskom ljubavlju prema gospođi Lauri. Kodeksom osećanja, doživljajem nedodirljive lepote kao nepresušnim izvorom pesničkog nadahnuća, blistavo i besprekorno izgrađenim pesničkim jezikom i formom, prefinjenošću i merom u izrazu, “Kanconijer” je izvršio veliki uticaj na poeziju čitave epohe i na generacije Petrarkinih sledbenika – petrarkista. Inspirisani Petrarkinim pesničkim zbornikom, oni su tokom dva veka davali ton i činili suštinu renesanse ljubavne lirike. “Kanconijer” je zbirka od 366 pesama, od toga 317 soneta, 29 kancona, 9 sestina, 7 balada i 4 madrigala. Zbirka se prirodno deli na dva dela: za života gospođe Laure (veći deo “Kanconijera”) i drugi, manji deo, posle njene smrti, koji je intoniran rečima: „Gospa je mrtva, s njom i srce moje”.