Lomne godine

Nagrada „Strega“ za najbolji italijanski roman godine 

Početkom pandemije studentkinja Amanda se vraća kući – tiha, zatvorena, strana. Između nje i njene majke Lučije su godinama gomilano nerazumevanje i ono što nikada nisu rekle jedna drugoj. Dok Lučija pokušava da dopre do ćerke, iz zaborava izranja prećutkivana prošlost.

Devedesetih godina prošlog veka, duboko u planinama centralne Italije, brutalan zločin je razorio mir lokalne zajednice. Ubijene su dve mlade žene, a treća je ostavljena da umre. Lučija je tada imala dvadeset godina i igrom sudbine je izbegla napad. Danas je ona fizioterapeutkinja, u procesu razvoda, dok njena ćerka Amanda studira u Milanu. Kada pandemija natera Amandu da se, zauvek promenjena svojim iskustvima, vrati u porodični dom u blizini Peskare, Lučijina sećanja se, s traumom iz prošlosti, ponovo bude. U zaleđu surovih Apenina, ova pripovest vešto prepliće Lučijine i Amandine lične borbe s tragedijom koja je obeležila njihove živote pre više decenija.

Svojim sažetim, potresnim i dubokim stilom, kadrim da nam dočara težinu pogleda i zvuk pitanja na koje nema odgovora, Donatela di Pjetrantonio još jednom istražuje brutalnost i snagu koje, duboko u sebi, čine temelj svake porodice.

Donatela di Pjetrantonio rođena je 1963. Živi u gradu Pene, u Abrucu, gde više od trideset godina radi kao dečja stomatološkinja. Na književnu scenu stupila je 2011. romanom Mia madre e un fiume, za koji je dobila Nagradu Tropea. Usledili su romani Bella mia (2013), Vraćena (L’Arminuta, 2017) i Južno predgrađe (Borgo Sud, 2020), koji su joj doneli nekoliko nagrada i brojne obožavaoce. Njen poslednji roman, Lomne godine (L’età fragile, 2023), osvojio je nagradu „Strega“ 2024.

Jedna od najznačajnijih savremenih italijanskih spisateljica, Di Pjetrantonio se u svojim delima fokusira na žensko iskustvo i odnose među ženama. Prilikom uručenja nagrade za Lomne godine, Di Pjetrantonio je izjavila: „Obećavam da ću se, i usmeno i pismeno, zalagati za prava za koja se moja generacija žena toliko borila, a koja danas ne uzimam zdravo za gotovo.“