Zimski Dnevnik

Prizori i atmosfera koje nam prenosi Srđan Valjarević u svom Zimskom dnevniku kao da dolaze iz nekog davnoprošlog vremena. Ovi lucidni i duhoviti dnevnički utisci bude uspomene koje bi se mogle nazvati nostalgičnim da danas, trideset godina kasnije, ne prizivaju ono turobno i depresivno doba izolacije, kada je sve počelo da se srozava, obezvređuje i degradira: i nazivi gradova i ulica, i junaci iz detinjstva, i granice rođene zemlje, i normalan doživljaj sveta. Ali iako su te zime devedesetih bile zime pod sankcijama, u oskudici i beznađu, ipak se živelo, smejalo, igralo i radilo kao da se u susedstvu, u dojučerašnjoj domovini, nisu već uveliko kovitlali vetrovi rata…

Zimski dnevnik je postao kultna knjiga autentične srpske proze s kraja XX veka, utoliko pre što je pisac na privlačan, prepoznatljiv i duhovit način oživeo i grad i period koji su bili, u vreme kada se radnja odvija, sve drugo samo ne privlačni. Pritom, ovaj roman nije sačinjen samo od piščevih dnevničkih zapisa i intervjua sa svojim savremenicima koji su oslikali duh grada u jednom neveselom trenutku nego i od umetničkih fotografija Vesne Pavlović, koje pričaju svoju priču i skladno obogaćuju Valjarevićev neodoljiv urbani narativ.

Srđan Valjarević (Beograd, 1967), pisac, piše prozu i poeziju.  Objavio romane: List na korici hleba (1990), Ljudi za stolom (1994), Dnevnik druge zime (2005) i Komo (2006), prozne zapise Zimski dnevnik (1995) i zbirku pesama Džo Frejzer i 49 (+24) pesama (prošireno izdanje), 1996.
Knjige su mu prevođene na engleski, španski, nemački, francuski, italijanski, švedski, ukrajinski, bugarski, albanski, makedonski, slovenački i kineski jezik.
Dobitnik je nagrada „Biljana Jovanović“ za Dnevnik druge zime i za roman Komo „Kulturkontakt Austria“, „Stevan Sremac“, „Gorki list Award“ i „Prix des lecteurs du Var – Toulon“. Član je Srpskog književnog društva.
Živi u Beogradu.