Vreme, svest i kompleksnost

Da li su same vremenske strukture vremenskog ili večnog karaktera? Može li se odlučiti da li je vremenitost “subjektivna” ili “objektivna”? Da li metafore toka i strujanja adekvatno opisuju prirodu vremena? Knjiga Marka Lošonca traži odgovore na ova pitanja pre svega pomoću Bergsonove i Huserlove filozofije vremena, fokusirajući se na način na koji se vremenitost kao samostvaralačka i kompleksna forma konstituiše. Može se reći da su u pitanju dva autora koji su najviše doprineli konceptualizaciji vremena u povesti filozofije, ne samo u kvantitativnom smislu, već i u pogledu strogosti i kreativnosti pojmova.