Violončelo u parku

Pred očima Šetača usamljenika koji je odlučio da prekrati vlastito trajanje ukrštaju se u složenom preplitanju, poput melodija za violončelo koje se nižu jedna za drugom, tragične, strašne i tragikomične životne priče Belegišaninovih junaka. Lajtmotivski iz Drugog svetskog rata i građanskog rata devedesetih u bezvremeni prostor parka ulaze tragična i nedužna deca rođena iz ratnih silovanja – nevoljena i neželjena, uvučena u mrežu mržnje i osvete i bolno žigosana tragikom svoga porekla – Lejla i majka nesuđenog samoubice, ali i snovidne, belim cvetom obeležene figure na granici jave i sna. Toj deci pridružuje se kratkoveki dečak-mladić s Daunovim sindromom, čiji život ispunjava i osmišljava majka, krunišući ga, konačno, spoznajom telesne ljubavi. Nasuprot životinjskim, jezivim scenama silovanja i osvetničkom, mržnjom prema muškarcima motivisanom Lejlinom zavođenju mušterija, samo nagovešten, osenčen mirisom bosiljka koji je majka stavila pod jastuk, ocrtava se prvi i jedini telesni kontakt dečaka s velikim srcem. Tu u kontaktu s njim nalazi predah od tame koja je obuzima nesrećna Zehrina kći Lejla.

Milan Belegišanin (Novi Sad, 1956), reditelj i književnik, živi u Starom Rakovcu, podno Fruške gore. Za pozorišne predstave, koje je režirao, dobio je brojne pokrajinske, republičke i savezne nagrade. Njegovi dokumentarni filmovi (Krik, Šaputanje života, Lasta…) pobedili su na mnogim značajnim festivalima u zemlji i svetu. Za ukupan stvaralački rad 2008. godine dobio je nagradu „Slavuh Hadžić”, a 2014. godine i Oktobarsku nagradu Opštine Beočin, a godine Nagradu „Petar Lalović” za naročit doprinos o podizanju svesti o ekologiji na filmu. Najvažnija prozna dela: Snovi zatravljenih kula (1993); Svetonikoljska noć (1994); Horg (1997); Krila (1999); Okamenjene molitve (2001) – knjiga je bila u užem izboru za Ninovu nagradu; Kamen u žitu, trilogija (2008); Lina Šaš (2010); Zmaj (2012); Šesti red (2014); Soba na obali (2019); Čovečuljak u krošnji (2020).