Tajni roman Gorana Grolovića

Bila je nedelja, rano otoplele februarske zime, u doba uobičajeno jalovih nada da je proleće na pragu, kada su stanarima zgrade broj 37, soliteru u naselju K. u Beogradu, počeli da se javljaju mrtvi.

Samoobmana, tvrdi psihijatar Horvat. Društveni eksperiment, tvrdi Melanija Čudić. Bahato izmotavanje operetskog glumca, kaže tenor Klokot. Ne znam ko je zvao vas, kaže gospođa Simeunović, mene je zvao Jova, moj muž. U zgradi se bude nove navike, rituali, podele, a s njima i sve čudnije zablude. I ambicioznom, premda neostvarenom piscu, Goranu Groloviću – Grolu, honorarnom prevodiocu detektivskih romana, javlja se njegova Lidija. Iako proglašena mrtvom, nikada njena smrt nije potvrđena, a imaginarni detektiv Morison, omraženi protagonista Grolovih prevoda romana zaboravljenog pisca Maksa Birnbauma, podstiče mnoge neugodne slutnje. Grol i Andrea, susetka sa dvanaestog sprata, slušajući tišinu solitera na Andreinom međuspratu, osluškuju tišine sopstvenih, najednom prepletenih života. U mreži samoće, uzajamnih nepoverenja i nastajućih bliskosti u celoj zgradi ne izostaju pitanja. Javljaju li se mrtvi zaista, ili je sve što se dešava posledica tek nagoveštenih društvenih kriza, štrajkova, sukoba u društvu? Postoji li uistinu neka druga skrivena zgrada u njihovoj zgradi, kako neki stanari tvrde? I konačno, nosi li ključ za odgovore na mnoga pitanja upravo čudni sused Todor Bauk, uznemirujuće nalik primitivnom, drevnom čoveku iz nekih davnih vremena?

Dejan Atanacković (Beograd, 1969), likovni umetnik i pisac. Samostalno izlaže od devedesetih. Od 2000. godine predaje na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni, u okviru kojih je držao više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti, kulture i književnosti, vodio radionice zasnovane na dijalogu studenata i psihijatrijskih pacijenata i sarađivao sa firentinskim Muzejom prirodnih nauka. Inicirao je mnoge programe kulturnog povezivanja Beograda i Firence i projekte posvećene položaju pripadnika marginalizovanih grupa. Dobitnik je NIN-ove nagrade za svoj prvi roman, Luzitanija, u izdanju Besne kobile. Kod istog izdavača objavio je zbirku pripovedaka Čovek bez jezika. Pisao je više godina mesečne kolumne za NIN, a od januara 2024. kolumnista je Novog magazina. U periodu 2022–2023. bio je odbornik u Skupštini Grada Beograda ispred koalicije Moramo.