Sabo je stao

“Sabo je stao” već u naslovu sugeriše zamrznuti trenutak, čas u kojem se subjekt koji oplakuje zaustavio, iako je svet oko njega nastavio da postoji i da traje. I taj sudar između zaustavljenog vremena i onog koje neumitno nastavlja da teče uprkos svemu predstavlja pokretač i točkove priče. Horvatov postupak je, u svojoj suštini, prustovski jer pokušava da vrati i pronađe izgubljeno vreme, još preciznije jednu osobu koju je vreme zauvek progutalo. Ipak, on je svestan da ne postoji čak ni naznaka orfejizma, on se ne može, poput drevnog pesnika spustiti u Had i odande izvaditi svoju dragu, te stoga neprekidno ispituje poverenje u sopstveno pisanje