Proročanstvo iz Simplon ekspresa : Ili kako razoriti društvo i ubiti državu

Tekst pred vama u pravom smislu nije autobiografija, iako je sve u njemu autobiografsko, doživljeno. Da bi bio autobigrafija, trebalo bi da zahvati ako ne celinu, onda bar najveći deo života, što ovde nije slučaj. Privatni život nije u prvom planu, sem u fragmentima koji govore kako su kriza u zemlji i slom države uticali na život mene i porodice. Tekst nije pisan strogo istoriografskom metodom. On je subjektivni doživljaj posttitovskog kolapsa i nestanka bivše države. U tom smislu, samo je jedno od miliona traumatičnih doživljaja građana bivše države, bez pretenzija da moje viđenje bolesti i smrti Jugoslavije smatram neupitnom istinom. Svako od građana bivše države, ko je preživeo njezin kolaps i smrt, na svoj način je doživeo to traumatično vreme.
… razlozi kritičkih opservacija nedavne političke prošlosti i sadašnjosti Srbije upravo je želja da se Srbija i Srbi u celini izvuku iz fatalnog kruga iracionalnosti i mitomanije, glavnih uzroka društvene i državne propasti; da u politički i javni život vrate razum i odgovornost kako prema sebi, tako i prema drugim narodima i državama oko sebe. Srbija ne može biti normalno društvo i država ako u politiku ne vrati razum i odgovornost, ako svim svojim građanima ne obezbedi uljudan život i ako ih – zbog rđave politike nesposobne da rešava životne probleme – ne prestane stalno plašiti građane izmišljanjem neprijatelja i širenjem mržnje. Mržnja nanosi zlo i sebi i drugima, razara onog ko je širi.
(Autor)