Osmeh Crnog Pita

“Mitrovićeva proza permanentno problematizuje prastaro pitanje književnosti na pola puta između stvarnosti i iluzije, koje uključuje problematiku književnosti kao mita i mitotvorstva; probleme percepcije, spoznaje i samospoznaje, ali i mnoge druge probleme, poput ideoloških predrasuda ili nužne subjektivnosti autorove lične vizure. Autor se nikada ne trudi da ide do kraja u svojim tumačenjima, racionalnim objašnjenjima, on jedino nastoji da ostavi svedočanstvo o svom upornom traganju za „istinom“: kao katarzom, razrešenjem teskobnih upitanosti; kao istinom umetničkog dela, ali i istinom kao takvom, nekom tihom („prećutnom“) saglasju subjekta i predikata, označitelja i označenog, metafore i predmeta poređenja, stvarnosti i literarnog iskaza o njoj. Ipak, upravo zbog svoje iskrenosti, on ne može izbeći problem iluzornosti postojećeg, sukoba stvarnosti i privida u epohi tehnologije i neprestane multiplikacije virtuelnih sadržaja.”
Dragan Ranković