Leta : Umetnost i kritika zaborava

Jedinstvena i uzbudljiva studija Leta. Umetnost i kritika zaborava (1997) donosi svojevrsnu filozofsko-književnu istoriju zaborava i otkriva snažanu dinamiku u filozofskom i književnom razumevanju zaborava i pamćenja od antičkih vremena do današnjih dana. Odnos ljudske misli prema zaboravu i pamćenju Vajnrih prati od grčkog pesnika Simonida, državnika Temistokla, filozofa Platona, preko crkvenog oca Avgustina, pisacâ i filozofâ Dantea, Vivesa, Rablea, Montenja, Servantesa, Tomazijusa, Lesinga, Loka, Kanta, Kazanove, Getea i Šilera, Šamisoa, Klajsta, Fontanea, Ničea, Frojda, Malarmea, Prusta, sve do Borhesa, Bela, Celana, Prima Levija, Sempruna, Tomasa Bernharda i do – kompjuterske dirke ‘delete’, koja u savremeni svet uvodi dosad neslućenu dimenziju zaborava. Tumačeći dijalektiku pamćenja i zaborava, Vajnrih se bavi i najosetljivijim moralnim pitanjima pojedinca i društva, što ovu studije danas čini posebno aktuelnom.

Harald Vajnrih (1927), nemački lingvist i humanist, predavao je na najznačajnijim nemačkim i svetskim univerzitetima, a od 1993. je profesor po pozivu na College de France u Parizu. Među najvažnijim Vajnrihovim delima su “Das Ingenium Don Quijotes” (1956), “Tempus – Besprochene und erzählte Welt” (1964), “Literatur für Leser” (1971), “Wege der Sprachkultur” (1985), “Lethe. Kunst und Kritik des Vergessens” (1997), “Kleine Literaturgeschichte der Heiterkeit” (2001), “Knappe Zeit. Kunst und Ökonomie des befristeten Lebens” (2004).