Jerusalim na pesku : poetika i politika moderne elegije

Istorija pesničkog oplakivanja mrtvih i uloga Prvog svetskog rata u toj istoriji složenije su nego što ih naša i strana književna kritika predstavljaju. Iako je Prvi svetski rat iznedrio više pesama nego bilo koji sukob pre ili posle njega, ono što nam je danas od te poezije poznato predstavlja, i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu, tek vrh ledenog brega. Ova knjiga uobličena je u specifičnim okolnostima i delom odgovara na pitanja koja su mi se nametala dok sam je pisala. Kako se moderna društva brinu o mrtvima? Ima li nešto oko čega se ta društva slažu, osim želje za golim opstankom? Postoji li neki minimum zajedništva, koji istrajava uprkos krizama i političkim i ideološkim podelama? I kako je poezija, u kojoj je svest o zajedništvu vekovima izražavana i negovana, reagovala na izazove s kojima se, drastičnije nego ikad ranije, suočila u Prvom svetskom ratu? (Iz predgovora autorke)

Dunja Dušanić vanredni je profesor na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde predaje od 2013. godine. Na Katedri za opštu književnost je diplomirala (2010), odbranila master rad (2011) i doktorsku disertaciju (2015). Bavi se teorijama žanra i fikcije, modernizmom i postklasičnom naratologijom. Objavila je, između ostalog, dve studije o problemima svedočenja u književnosti, Sa silama nemerljivim: pesnici kao svedoci modernog terora (2021) i Fikcija kao svedočanstvo: iskustvo Prvog svetskog rata u prozi srpskih modernista (2017), priredila je izdanje dnevničke građe Smilje i sumpor: dva vojnička dnevnika 1916-1919 (sa Danilom Šarencem, 2016) i više zbornika sa međunarodnih konferencija (uključujući Penser l’autofiction: perspectives comparatistes, sa Isabelle Grell i Adrijanom Marčetić, 2014). Član je redakcije časopisa Književna istorija i saradnik European Graduate School u Švajcarskoj.