Vrata za put bez povratka

Najbolja knjiga 2023. godine prema Fajnenšel tajmsu, Pablišers vikli i Kirkus rivjus, te najuži izbor za Nacionalnu nagradu za knjigu 2023. godine u kategoriji prevedene književnosti.
„Vrata za put bez povratka“ je ime dato ostrvu Gore blizu glavnog grada Senegala, sa kojeg su milioni Afrikanaca odlazili u vreme trgovine robljem. U Senegal, ono što je bila francuska koncesija 1750. godine, stigao je mladi botaničar da proučava lokalnu floru i neguje san o uspostavljanju univerzalne enciklopedije živih bića, u veku kada je došlo vreme za prosvetiteljstvo. Kada čuje priču o mladoj afričkoj devojci koja je uspela da pobegne nakon što je prodata u ropstvo, njegovo putovanje i njegova sudbina pretvaraju se u potragu za njom. U pratnji svog vodiča, on se upućuje duboko u senegalsku divljinu, na putovanje koje otkriva ne samo surovost francuske kolonijalne okupacije već i neverovatne puteve ljudskog srca.
Ovaj snažan, uzbudljiv i duboko potresan roman – ljubavna priča, koja se bavi temama postkolonijalizma, identiteta i transatlantske trgovine robljem, dobio je izuzetne pohvale kritičara zbog svog rafinirano emotivnog i intelektualnog pristupa temi. David Diop koristi bogat jezik i moćnu naraciju kako bi ispričao priču o postojanju lične i kolektivne traume u kontekstu istorije ropstva.

„Iz čistog uživanja i sa puno divljenja pročitao sam Vrata za put bez povratka. David Diop je otvorio novi način razmišljanja o osamnaestom veku i njegovim užasnim okrutnostima.“

Abdulrazak Gurna, dobitnik Nobelove nagrade za književnost

„Hipnotički, moćan istorijski roman u kojem se priče smeste jedna unutar druge poput lutki… Sve se savršeno povezuje i fascinira.“

The New York Times Book Review

David Diop je francuski pisac i pesnik poreklom iz Senegala, poznat po svom delu koje bogatim jezikom i duboko emotivnom naracijom istražuje teme identiteta, postkolonijalizma i istorije. Rođen je u Francuskoj 1966. godine, ali je odrastao u Senegalu, što mu je omogućilo da ima dublje razumevanje afričke kulture i istorije. Oblasti njegovog istraživanja jesu francuska književnost 18. veka i evropsko predstavljanje Afrike u 17. i 18. veku. Trenutno živi na jugozapadu Francuske gde radi kao šef Katedre za umetničko, jezičko i književno istraživanje Univerziteta Po.

Prvi roman 1889, Univerzalna privlačnost objavio je 2012. godine. Braća po duši (2018, Geopoetika, 2020), njegov drugi i najpoznatiji roman, postao je međunarodni bestseler i osvojio je nekoliko prestižnih nagrada, među kojima je Međunarodna nagrada Buker.
Sa romanom Vrata za put bez povratka (2021, Geopoetika, 2024) Diop se našao u užem izboru za Nacionalnu književnu nagradu za prevedenu književnost i bio je nominovan za Nagradu za najbolju istorijsku fikciju.