Vita sexualis

Naizgled erotski roman, okarakterisan je kao „znak da je Ogai konačno sišao s uma” i zabranjen od strane vlasti po objavljivanju. I dan-danas je među istraživačima japanske književnosti ovo delo obavijeno neprijatnom tišinom.

Šta je Vita sexualis (lat. „seksualni život”)? Ogai, čini se, nije imao nameru da skandalizuje čitaoca. Upravo suprotno – protagonista nam na samom početku romana saopštava da njegova „seksualna istorija“ ima obrazovno-vaspitnu ulogu. Ona nastoji da ne pripada „pornografiji” i „erotskim pričama”, koje Šizuka uzima za „neozbiljne knjige”.

Iako je zbog tematike zabranjen tri nedelje nakon objavljivanja, Vita Sexualis je mnogo više od erotskog romana. Narator, profesor filozofije, bori se sa pitanjima seksualne želje, seksualnog vaspitanja i pravog mesta senzualnosti. On priča priču o sopstvenom putovanju u seksualnu svest, koje traje petnaest godina, od njegovog prvog izlaganja erotskim drvorezima u dobi od šest godina, do njegovog prvog fizičkog odgovora na ženu i njegovog konačnog susreta sa profesionalnom kurtizanom. Osim što je dirljiva priča o punoletstvu jednog dečaka, Vita Sexualis je takođe važan zapis o moralnim borbama Japana tokom kulturnih preokreta poslednjih godina Meiđi ere.

Mori Ogai (1862-1922), japanski književnik, prevodilac, književni kritičar i istovremeno vojni lekar i naučnik, jedan je od nosilaca modernizacije u Japanu krajem 19. i početkom 20. veka. Značajno je uticao na razvoj savremene japanske književnosti. Rođen je kao Rintaro Mori i u svojoj devetnaestoj godini postao je najmlađi lekar sa licencom u Japanu. Stupio je u vojsku, koja ga je ubrzo poslala na četvorogodišnju specijalizaciju u Nemačku. Svoja prva dela stvarao je crpeći inspiraciju iz uzbudljivog iskustva koje je poneo iz Nemačke, kao i iz svoje ljubavi prema evropskoj književnosti. Sa nemačkog jezika prevodio mnoge svetske pisce. Doprineo je da se u Japanu usvoje pravila i tehnike zapadnoevropske literature. Međutim, uvidevši da je prihvatanje zapadnih uticaja u Japanu postalo površno i nekritičko, Ogai se okrenuo traganju za sredstvima kojima će japansku tradiciju postaviti rame uz rame sa inovacijama iz evropske kulture. Među njegovim značajnim delima su: Igračica, Vita seksualis, Divlja guska, Poslednja volja Okicu Jagoemona, Porodica Abe, Gazda Sanšo i Takase čamac.