Venčanje u Vinter Hilu

Venčanje u Vinter Hilu jedno je od najsnažnijih dela o odrastanju u američkoj literaturi XX veka, ravnopravno sa romanima Lovac u žitu, Put za Los Anđeles, Bludni sin, Stakleno zvono. . . Tri lika, tri generacije, razmenjuju svoje svetove u dugom vrelom letu američkog Juga (vidi str. 119-121).

„Sat je vrlo polako otkucavao na polici iznad peći i bilo je tek petnaest do šest. Svetlo iza prozora još je bilo bleštavo i jarkožuto. Senka pod senicom u dvorištu bila je crna. Sve je bilo nepomično. Odnekud iz daljine začuo se zvižduk voza, bila je to tužna avgustovska pesma bez kraja. Minuti su bili tako dugi.
Frenki je prišla kuhinjskom ogledalu i zagledala se u svoje lice. ‘Velika je greška što sam se tako kratko podšišala. Za svadbu bi trebalo da imam dugu svetlu kosu. Zar nije tako?’
Uplašeno je stajala pred ogledalom. To je bilo leto straha za Frenki, a jedan strah mogao je da se izrazi u brojkama, za stolom, olovkom na papiru. Ovog avgusta imala je dvanaest godina i deset meseci. Bila je visoka sto šezdeset sedam, a nosila je cipele broj trideset devet. Za godinu dana porasla je deset centimetara, ili je bar tako mislila. Bezobrazna mala deca već su vikala za njom: ‘Je l’ zima tamo gore?’ A sva bi se zgrčila na opaske odraslih. Ako se puna visina dostiže u osa-mnaestoj, trebalo bi da raste još pet godina i dva meseca. To matematički znači, osim ako neka-ko ne zaustavi sebe, da bi porasla preko dva metra i sedamdeset. A kakva bi to bila dama visoka preko dva i sedamdeset? Bila bi nakaza. . . “

Venčanje u Vinter Hilu

Karson Mekalers (1917-1967) rođena je u Džordžiji, na jugu SAD; jedna je od najistaknutijih američkih pisaca svoje generacije u kojoj su, između ostalih, Džon Fante, Patriša Hajsmit, Čarls Bukovski i Dž. D. Selindžer.

Prvi svoj roman Srce je usamljeni lovac, knjigu koja se danas ubraja među najveća dela amričke literature, napisala je i objavila kada joj je bilo samo 22 godine. Veliki pisci tog vremena – Tenesi Vilijams, Silvija Plat, Gream Grin, bili su fascinirani njenim delom. Bukovski je o njoj rekao: „Karson Mekalers je prevazišla svakog kao pisac. Čitao sam je i ježio se i nisam plakao jer sam bio suviše ponosan na nju da bih plakao.“