Svet i sveto

Knjiga Svet i Sveto demonstrira eklatantnu duhovno-intelektualnu samosvest i tačku u kojoj teološka paradigma dostiže svoj vrhunski izraz zarad reverzibilnog procesa osvetovljavanja i povratka Bogu. Upravo iz tog razloga pronalazeći u knjizi validna uporišta savremene teološke misli za postuliranje sinhronije u dijahroniji, poželjno je da se zajedno sa njenim autorima upitamo koje su mogućnosti prevladavanja antinomije svetog i svetovnog koju nam je kao teološki izazov nametnuo duh vremena i za budućnost: Kako pomiriti sveto koje se povlači pred svetovnim i svetovno koje se odriče svetog? Tako, kada se na kraju pitamo, štaviše, kada odgovaramo na duh vremena iz hrišćanske eshatološke i sotiriološke perspektive, koja u biti određuje poziciju svakog religioznog bića, prisetimo se reči avve Justina Ćelijskog: „Duh vremena treba prilagođavati duhu Večnosti, ne obratno; duh čoveka treba prilagođavati duhu Bogočoveka, ne obratno.“ Možda se sve vreme zato i treba nadati da je na taj izazov moguće odgovoriti u veri da, kakav god da je svet u vremenu, Sveto mu je bilo i biće imanentno.