Sarajevsko drvo za ogrev

Odvažan i izvanredan roman Saida Hatibija, Sarajevsko drvo za ogrev, predstavlja putovanje kroz lavirint, sa Alžirom na jednom svom kraju, Bosnom na drugom i Slovenijom koja služi kao neutralni međuprostor. Kad dvoje naratora, Selim iz Alžira i Ivana iz Sarajeva, budu izloženi šokantnim otkrićima o svom porodičnom poreklu, krećemo na putovanje unutar putovanja. Na tom putovanju primorani smo da preispitamo sve što mislimo da znamo o oslobođenju, nacionalizmu, dekolonizaciji i ratu, dok Hatibi naš fokus majstorski prebacuje sa države na porodicu i stalnu traumu razumevanja sebe u procesu stvaranja pojedinca.

Amijel Alkalaj

Svojim umetničkim i ljudskim viđenjem strahota u kojima su Alžir i Bosna i Hercegovina, dva različita dela sveta, dočekali prag 21. veka, Said Hatibi od drva za ogrev iz naslova svog romana stvara trop opstanka, koji ne simbolizuje samo borbu za goli život Sarajlija za vreme opsade grada koja je trajala skoro četiri godine, već i sve nezamislive strahote i posledice ratova na svim meridijanima. Tim ogrevom autor povezuje junake romana, Selima i Ivanu, u bolu ali i u književnosti, koja iako je proizvod stvaralačke mašte, u sebi nosi najveće istine. Oni, kao i on, pišu da prevare sudbinu i da se s njom svađaju, da je preispituju i pokore, pišu u ime sećanja, u ime života.

Dragana Đorđević

Said Hatibi (Busaada, 1984), jedan je od vodećih alžirskih pisaca mlađe generacije. Završio je francusku književnost na Univerzitetu u Alžiru, a na Sorboni je magistrirao studije kulture. Do sada je objavio četiri romana: Knjiga grehova (2013), Četrdeset godina čekajući Izabelu (2016) za koji je 2017. dobio nagradu Katara za najbolji arapski roman, Sarajevsko drvo za ogrev (2019, Geopoetika 2024) koji se 2020. našao u najužem izboru za najznačajnije arapsko književno priznanje, Međunarodnu nagradu za arapsku književnost (IPAF) i Kraj Sahare (2022) za koji je 2023. ovenčan nagradom Šejh Zajid za najbolji roman u kategoriji mlađih autora. Objavio je i jednu knjigu putopisa, o Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Ukrajini: Istočni vrtovi u plamenu: putovanje po slovenskim zemljama (2015) za koji je iste godine dobio nagradu Ibn Batuta za najbolji putopis, kao i više studija, među kojima se ističe ona o istoriji i značaju alžirske raj muzike: Vatrene svadbe: priča o raju (2010).