Sabrane priče 2

[Iz Čestertonovog predgovora] — Stivensonova fikcija puna je pantomime; u strogom smislu žive akcije ili izraza. I zaista izgleda kao da je kritičari, nekom vrstom igre reči ili kvarenjem značenja, poistovećuju s dečijom pantomimom; premda bi Stivenson bio poslednji kome bi čak i to trebalo prigovoriti. U svakom slučaju, ova ideja da uzvišena fikcija treba da se bavi usamljenim i nepristupačnim intelektom je zaista veoma očigledna zabluda. Dovoljno je razborito reći da smo u stanju da zavirimo ispod površine; ali ne i da ne možemo da vidimo ono što je na površini.