Roboti zore

Na Aurori, prvoj i najvećoj od planeta Svemiraca, Elija Bejli i R. Danil Olivav istražuju još jedan naizgled nemoguć zločin – ovoga puta posredi je robousmrćenje. Neko je uništio pozitronski mozak R. Džandera Panela, Danilovog humanoidnog blizanca. Njegov tvorac, majstor robotike dr Han Fastolf, poriče bilo kakvu umešanost. Kao i Gladija Delmar, vlasnica robota. I njegova ljubavnica.

Istražujući u samom srcu politike i civilizacije Svemiraca, Bejli i Danil će uskoro shvatiti da njihovi rezultati neće ostaviti samo duboke posledice na odnose između Zemlje i Spoljnih svetova već i na samo mesto čovečanstva u galaksiji.

Asimovljev serijal o robotima sadrži neka od najuticajnijih dela u istoriji žanra naučne fantastike. Uspostavivši i testiravši tri zakona robotike, ova dela čak i danas nastavljaju da oblikuju naše razumevanje i dizajn veštačke inteligencije.

Isak Asimov rođen je 2. januara 1920. godine u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, u Rusiji, kao Isak Judovič Ozimov.

Emigrirao je s roditeljima u SAD kad mu je bilo tri godine. Porodica se nastanila u Bruklinu, u Njujorku, gde je i odrastao. Godine 1939. diplomirao je hemiju na Univerzitetu Kolumbija, a 1948. godine je i doktorirao.

Asimova smatraju jednim od najvećih pisaca naučne fantastike. Poznat je po serijalima o Zadužbini i Robotima, koje je kasnije spojio u jedinstven ciklus, kao i po nizu izvanrednih samostalnih romana i priča.

Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast.

Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije.

Preminuo je 6. aprila 1992. godine u Njujorku.