Putovanje u pravcu senke

Putovanje u pravcu senke Jane Bukove smatra se pravim „borhesovskim romanom” i jednom od najoriginalnijih knjiga na savremenoj bugarskoj književnoj sceni. Sámo pripovedanje je jedan od glavnih motiva ovog romana. Priča je smeštena u 19. vek, uglavnom na Balkanu, gde se te pripovedačke niti prepliću, čineći kompleksan i nadasve originalni pripovedački mozaik. Sudbina je na poseban način obeležila glavne junake, čija su imena poslužila kao naslovi svakog poglavlja, a njihove upečatljive „biografije” pratimo od kolevke do groba. Neobični životi Jovane, Ismaila Čelika, Nedelje, Prvana Angelova, Telile, Jana van Atena, Kamene i Utisa balansiraju na tananoj granici između fikcije i realnosti, mitologije i istorije, slučajnosti i svrsishodnosti.

Po oceni kritičara, Bukova se smatra jednim od najznačajnijih savremenih bugarskh autora. Intelektuelno, stilistički i konceptualno, njeno delo baštini tradiciju velikih autora, poput Borhesa, Markesa, Kafke, našeg Pavića, Margerit Jursenar i Itala Kalvina.

Jana Bukova (1968) smatra se jednim od najznačajnijih bugarskih autora XXI veka. Diplomirala je klasičnu filologiju na Univerzitetu u Sofiji. Napisala je zbirke poezije Дворците на Диоклециан (Dioklecijanove palate, 1995), Лодка в окото (Čamac u oku, 2000), Минималната градина (Minimalistička bašta, 2006), Записки на жената призрак (Beleške fantomke, 2018); zbirke priča К като всичко (K kao bilo šta, 2006, reizdanje 2018), 4 приказки без връщане (Četiri priče bez povratka, 2016) i, po rečima kritičara, „borhesovski roman” Putovanje u pravcu senke (2009, reizdanje 2014). Takođe prevodi dela moderne grčke i antičke poezije, između ostalih, Pindara, Sapfe, Katula, Maksima Ispovednika, Miltosa Sahturisa i Kostasa Montisa. Dobitnica je Nacionalne nagrade za poeziju „Ivan Nikolov” 2019. i Nacionalne nagrade „Hristo G. Danov” za prevod Pindarovih Pitijskih oda 2012.