Psihologija u obrazovanju II

Psihologija u obrazovanju Anite Vulfok, Malkoma Hjuza i Vivijen Volkap dobro je poznat i već afirmisan udžbenik širom Evrope i u SAD. Obrazovne implikacije i istraživanja u oblasti dečijeg razvoja, kognitivnih nauka, učenja, nastave i testiranja razmatrani su podjednako sa stanovišta teorije i prakse, a tekst pokazuje kako se informacije i ideje do kojih se došlo na osnovu istraživanja u psihologiji obrazovanja mogu primeniti u rešavanju svakodnevnih problema u nastavi. Ponuđeno je mnogo primera, studija slučaja, praktičnih primena i ideja zaposlenih u obrazovanju s velikim iskustvom.

Izdanje na srpskom jeziku podeljeno je u tri knjige, od kojih svaka predstavlja tematsku celinu: prvi deo, Učenici, usmeren je na na to kako se učenici mentalno, fizički, emotivno i socijalno razvijaju i kako se svi ti aspekti uklapaju. Odakle potiču individualne razlike, šta one znače za nastavnike i one koji rade s učenicima? Šta znači stvoriti kulturno inkluzivnu učionicu, onu koja učenje čini dostupnim svima?

Drugi deo, Učenje i motivacija, posmatra učenje i motivaciju iz tri važne perspektive – bihevioralne, kognitivne i konstruktivističke – s naglaskom na poslednje dve. Teorije učenja imaju važne implikacije za instrukcije na svakom nivou. Kognitivna istraživanja su sada naročito živa i deluju kao izvor ideja za buduću praksu. Angažovano učenje predstavlja cilj svih onih koji rade u obrazovnim sredinama.

Treći deo, Nastava i procenjivanje ispituje stvaranje sredine za učenje i način na koji se predaje i procenjuje. Materijal u ovim poglavljima zasnovan je na najskorijim istraživanjima upravim odeljenjima. Ispitan je veliki broj strategija predavanja i različiti načini testiranja i ocenjivanja.

Knjiga je namenjena svima koji se bave obrazovanjem: od volontera u školama i vrtićima, preko učesnika u nastavi, sve do kreatora obrazovnih politika.

Više od udžbenika i više od prikaza oblasti, Psihologija obrazovanja nudi dobro strukturiran i tematski iscrpan pregled ove primenjene discipline. Dosledno su izvedene i naglašene obrazovne implikacije i primene teorijskih postavki i istraživanja u oblasti dečjeg razvoja, kognitivnih nauka, učenja i podučavanja, motivacije i ocenjivanja.

Osim klasičnog pristupa obrazovanju koje u središte stavlja učenika i njegove lične karakteristike, ovde je značajna pažnja poklonjena psihološkim izučavanjima prirode pojedinih školskih predmeta; socijalnim, metakognitivnim i emocionalnim veštinama samoregulacije; kao i karakteristikama obrazovnog okruženja, uključujući uticaje novih tehnologija. U središtu ove Psihologije obrazovanja je fenomen učenja, pa ovaj udžbenik ima praktičan značaj za sve koji teže da razumeju proces učenja i da upravljanju njim.

dr Dragica Pavlović, Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu