Prozor u hodu

Dok ukazuje na mogućnost da se sve oko nas vidi i s one strane na kojoj možda privid blista, Slobodan Zubanović najvažnije semantičke tonove u knjizi Prozor u hodu vezuje za tačku gledišta onoga ko nas izveštava o tome šta – kao „jedan od prozora u hodu” – vidi u svetu kroz koji prolazi i otvara nama mogućnost da vidimo kako pesničko kretanje kroz prostor i vreme „upija“ u sebe mnoge sadržaje. Neki od tih sadržaja idu ka samoj književnosti i slikama koje je ona već stvorila, a neki pak ka dočaravanju jednog civilizacijskog ambijenta u kome se mnoge vrednosti ili vide s naličja ili su ispražnjene od značenja. Sve to je postalo moguće zato što je pesnik uzeo ulogu „prozora u hodu”, prozora u kome se smenjuju i slike života i akteri na životnoj pozornici.

Radivoje Mikić

Slobodan Zubanović (1947, Beograd) piše pesme, eseje i studije. Objavio je sledeće zbirke pesama: Kupatilo (1973), Iz zaostavštine (1982), Domaći duh (1983), Reporter (1986), Strategija lirike (1992), Sarkofag (1998), Save as (2005), Dorćolski diskont (2006), Kad budem imao 64 godine (izbor, 2008), Soneti sa sela (2009), Trebalo bi to da pročitaš (2013), Starac i pesme (2015), Ogledi oko stola (2018), Listajući vetar (izbor, 2021) i Vidi vidi (2023). Objavio je i knjige eseja, putopisa, razgovora, priča i studija: Deset pesama – deset razgovora (koautor M. Pantić, 1992), Skok preko senke (1995), Drum za Kareju (1998), More oko Beograda (2005), Slik (2005), Atlas o Crnjanskom (2007), U tri i deset za Rumu (2011), Točak (2021) i Poezija nas gleda (2024). Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su: Nagrada „Branko Miljković” (2016), posebno priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije (2010), Zmajeva nagrada (2009), Nagrada „Desanka Maksimović” (2007), Disova nagrada za sveukupno pesničko delo (2005), Nagrada „Vasko Popa” (1998), Nolitova nagrada (1995), kao i nagrade „Milan Rakić” (1986) i „Isidora Sekulić” (1983). Živi u Beogradu.