Proročica

Pomno sam isplanirala svoju smrt, za razliku od svog života, koji je vrludao od jedne stvari do druge uprkos mojim mlakim pokušajima da njime upravljam. Moj život bio je sklon da se širi, da se opušta, da se uvrće i kitnja poput rama baroknog ogledala, što je bila posledica praćenja linije manjeg otpora. Želela sam da, nasuprot tome, moja smrt bude uredna i jednostavna, neupadljiva, čak pomalo stroga, kao kvekerska crkva ili svedena crna haljina sa samo jednim nizom bisera kakve su bile veoma hvaljene u modnim časopisima kad mi je bilo petnaest godina. Ovoga puta neće biti fanfara, megafona, ukrasa ni repova. Štos je u tome da nestaneš bez traga, ne ostavljajući iza sebe ni senku leša, senku koju bi svi greškom smatrali za stamenu stvarnost. U prvi mah mi se činilo da sam uspela.

Proročica je roman koji pokušava da odgovori na pitanje šta je istina kada različite vizije istine postoje u jednom čoveku. Mnogi likovi u ovom romanu su dve strane istog novčića. Nemoguće je biti baš onakav kakvim se predstavljamo ili predstavljati se baš onakvima kakvi smo.

U ovom izuzetnom, poetskom i čudesnom romanu, Margaret Atvud iznova dokazuje zašto je jedna od najvažnijih i najuspešnijih autorki našeg vremena.

Margaret Atvud rođena je 1939. u Otavi. Zahvaljujući obrazovanim roditeljima, već sa četiri godine je naučila da čita i piše. Pod njihovim uticajem (Atvudova je osnovno obrazovanje stekla u roditeljskoj kući) postala je posvećena čitanju i razvila je snažno interesovanje za pisanje.

Već u srednjoj školi objavljivala je pesme, međutim presudnu ulogu u njenom literarnom razvoju odigrao je Nortrop Fraj, profesor engleskog jezika na koledžu koji je Atvudova pohađala. Tada istaknuti književni kritičar, Fraj je isticao vrednosti zanemarene kanadske književnosti, a u Margaret Atvud je prepoznao pisca koji tu književnost može podići na još viši nivo. Podrška koju je imala u profesoru, ubrzo je rezultirala zbirkom pesama Double Persephone, da bi po diplomiranju objavila još jednu, The Circle Game, dobivši ovaj put za zbirku najznačajnije kanadsko književno priznanje, Governor’s General Award. Time je otpočela serija nagrada koje će ova književnica dobijati tokom narednih trideset i više godina, potvrđujući da je jedan od najvećih autora svog vremena. Među nagradama su i neke od najprestižnijih koje se dodeljuju u književnom svetu poput Bukerove, Welsh Arts International i drugih, za romane Sluškinjina priča, Mačje oko i Slepi ubica. Teme o kojima Atvudova piše veoma su raznovrsne: priroda, muško-ženski odnosi, politička pitanja, nacionalni identitet, istorija.

Radeći kao urednik u jednoj izdavačkoj kući, Margaret Atvud se bavila i književnom kritikom. Iza ovog angažovanja ostalo je vrhunsko delo iz oblasti esejistike nazvano Opstanak, svojevrstan pogled na rad književnog urednika. Margaret Atvud trenutno živi u Torontu.