Poslednji divlji konji

Treći roman Klimatskog kvarteta Maje Lunde priča je o poslednjim istinski divljim konjima. Desetinama hiljada godina krase zidove drevnih francuskih pećina; vekovima caruju mongolskim stepama; jedina su vrsta konja koja nikada nije pripitomljena a u dvadesetom veku su na rubu izumiranja.

Kada kosti divljeg konja iz Mongolije stignu do Mihaila, zamenika upravnika Peterburškog zoološkog vrta, on shvata da je pred njima istorijsko otkriće. Tahi – drevni divlji konj za kog se smatra da je odavno izumro i dalje živi u mongolskim stepama i Mihail počinje da sanjari o ekspediciji u kojoj će ih uloviti i pridodati kolekciji zoološkog vrta.

Ceo vek kasnije veterinarka Karin sa sinom putuje u Mongoliju kako bi vratila ova čudesna stvorenja u prirodno stanište. Posvetila je život brizi o divljim konjima i ima samo jedan san: da ih spase od izumiranja.

Godine 2064. Evropa je opustošena i ljudi se bore da prežive nakon klimatskih katastrofa koje su pogodile Planetu. Iako su skoro svi njeni susedi odavno otišli iz svojih domova, Eva odbija da napusti farmu i nekoliko poslednjih divljih konja o kojima brine, posebno sada kada kobila treba da se oždrebi. Međutim, dolazak nepoznate žene na imanje učiniće da Eva preispita svoju odluku i prvi put realno sagleda budućnost svoje ćerke ukoliko ostanu na farmi.

Prostirući se kroz kontinente i vekove, roman Poslednji divlji konji je dirljiva priča o opstanku, zajednici i neraskidivoj vezi čoveka i prirode. Šta nas razlikuje od životinja? Kako naši postupci utiču na druge vrste? Imamo li vremena da ispravimo greške iz prošlosti?