Peti brod

Peti brod je roman prvenac jedne od najvažnijih savremenih slovačkih književnica Monike Kompanjikove, nagrađen najprestižnijim slovačkim književnim priznanjem – nagradom „Anasoft litera“ (2011).

Inspirisan stvarnim događajem, ovaj roman otvara najintimniju dramu dvanaestogodišnje devojčice Jarke, koja svoj doživljaj sveta oblikuje na periferiji grada, gde živi sa samohranom majkom koju „oslovljava po imenu“ i bakom Irenom („drvenom“, hladnom ženom) bez istinske porodične ljubavi, sigurnosti i razumevanja. U takvom okruženju, Jarka biva prinuđena da, brinući sama o sebi, surovu istinu sazrevanja i sva iskušenja svakodnevice otkriva upravo SAMA, a njena utopija i tajno skrovište, skladište snova i želja ali i sigurnosti, postaje bašta sa baštenskom kućicom u vinogradima iznad grada.

Jedna sasvim nova epizoda u njenom životu – briga o pronađenim blizancima i komšijskom dečaku Kristijanu – postaće ostvarenje ideje o „zamenskoj porodici“ u baštenskoj kućici, daleko od društvenog vakuuma i postkomunističke atmosfere tmurnog grada.

Sa jasno predočenom društveno-kritičkom komponentom, ovaj roman otvara mnogobrojna pitanja identiteta u savremenom gradu, u značajnim civilizacijskim i društvenim menama, ali isto tako pokazuje autorkinu izvanrednu pripovedačku umešnost u ogoljivanju onih najintimnijih ljudskih odnosa – prvenstveno dece i roditelja, i najdubljih strahova i želja u kriznim periodima odrastanja.