Pesma o tri sveta

Pesmu o tri sveta vodi velika i hrabra mašta. Ona pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta.
Vladimir Pištalo ima redak dar za razumevanje drugih kultura. On prepevava istoriju.

Ovo je priča o Evropi, Africi i Americi. O Veneciji, Tunisu i Salemu. O vatrama i suknjama. O prolasku vremena. O muzici. O galiotima i galebovima. O gusarima pod zaštitom države. O ludilu, o vešticama. O divljacima i čipkanim kragnama. O imperiji. O gospodarima i učiteljima. Ovo je antikolonijalni roman.

Venecijanci nisu snosili posledice svojih postupaka. Nije bilo sunca ako kažu da ga nema i mesec se sa njihovim umom menjao. Morali smo prilagoditi svoje znanje tuđem neznanju o sebi. Cinična naivnost nam je bila utočište.

Ovo je saga o bačenosti u postojanje. O univerzalnosti. O partikularnosti.

Svud naokolo Kiklopi su proglašavali svedočanstva svog jednog oka. Ja sam bila Sveti Sebastijan. Mesto strela po telu su mi se otvarale oči. Videla sam drugu stranu svega.

Pesma o tri sveta vraća glas ženi izbačenoj iz istorije. Srpska književnost nema junakinju sa kojom se tako lako identifikovati kao što je Ozana Bolica.

Bila sam puna svoga života, čudnog života bez primera. Trebalo je da budem Penelopa, a bila sam Odisej.
Jesam li izmislila svoj život kao izvesni gospodin koji se načitao knjiga i uobrazio da je vitez, pa je sa brijačkim sudom umesto šlema pošao u svet?

U spoljnom svetu Ozana je robinja. U unutrašnjem svetu ona je radoznala, darovita, mudra i čulna.

Vladimir Pištalo (1960) jedan je od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih srpskih pisaca, dobitnik NIN-ove nagrade, nagrade „Meša Selimović” i nagrade „Borisav Stanković”. Njegov roman Tesla, portret među maskama je preveden na dvadeset, a roman Milenijum u Beogradu na deset jezika.