Ogledi iz antropologije organizacije

U ovoj monografiji analizirani su određeni procesi i pojave iz savremenog poslovnog sveta iz ugla etnologije i antropologije, i to u vidu ogleda na primeru jedne multinacionalne kompanije u Beogradu. Istraživanje je sprovedeno 2015. i 2016. godine. Proučavan je odnos između organizacione kulture koju propagira kompanija i kulture društva, tj. nacionalne kulture države u kojoj zaposleni žive. Putem intervjua je ispitano pedeset šest zaposlenih, korišćena je anketa o demografskom i socio-ekonomskom profilu ispitanika, uz obavljanje posmatranja sa učestvovanjem, opservacije i neformalnih razgovora. Vođen je terenski dnevnik čija je sadržina predstavljala osnovu za analizu dnevnih aktivnosti i događaja. Dvojna istraživačka pozicija autora ove studije posebno je opisana i problematizovana. Pored toga što je obavljao svoju istraživačku delatnost, autor je istovremeno obavljao radnu praksu u kompaniji. S jedne strane, takva pozicija bila je jednim delom pogodna za proučavanje svakodnevnih praksi ispitanika na radnom mestu. S druge strane, dvojna istraživačka pozicija je bila problematična u smislu neprekidnih iznalaženja strategija pomoću kojih je etnolog-antropolog uspevao da neometano obavlja terensko istraživanje. Kroz oglede iz antropologije organizacije u ovoj monografiji pružen je odgovor na pitanje kako vrednosti, stavovi i ponašanja zaposlenih koje oni usvajaju u toku svog odrastanja i socijalizacije u Republici Srbiji mogu da utiču na doživljaj proklamovanih vrednosti organizacije za koju rade. Te vrednosti oblikuju se i primenjuju kroz interakciju u porodici, školi, na fakultetu, na poslu, kao i u različitim društvenim zajednicama, odnosno svakodnevnom životu pojedinca uopšte. Navedene vrednosti, stavovi i ponašanja spadaju u koncept nacionalne kulture, tj. kulture jednog društva. Pod konceptom „srpske nacionalne kulture“, u tom smislu, podrazumevaju se gorenavedeni elementi koje pripadnici srpskog društva u Republici Srbiji poseduju, koriste i promišljaju kada govore o sebi u svom svakodnevnom životu. Razmišljanja i stavovi zaposlenih izneta u ovoj monografiji ukazuju nam da srpska nacionalna kultura ima veći i jači uticaj od organizacione kulture u doživljaju radnog mesta i odnosa prema poslu od strane zaposlenih. Sama kompanija prilagodila je određene aspekte svog poslovanja lokalnom, nacionalnom kontekstu tako što je zaposlenima dala prostor da svoje „kućne vrednosti“ ispoljavaju na radnom mestu. Organizaciona kultura nije beznačajna u tom smislu već je samo jedan od mnogih faktora koji utiču takođe na njihovo ponašanje.

Bogdan Dražeta (1992) je zaposlen u zvanju naučnog saradnika i docenta na Institutu i Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na istoimenom Odeljenju završio je osnovne, master i doktorske studije. Njegova istraživanja odnose se na pojave i procese iz poslovnog sveta, odnosno antropologiju organizacije, kao i etnologiju Balkana, etnologiju Bosne i Hercegovine, antropologiju granica, identifikaciju na etničkom, regionalnom i lokalnom nivou, te etničke odnose i procese. Pored učešća na skupovima i projektima, objavio je preko dvadeset radova u časopisima od nacionalnog i međunarodnog značaja, kao i monografiju Etnička identifikacija i granice u Bosni i Hercegovini: primeri Mostara i Sarajeva (2021). Terenska istraživanja obavlja na području Balkanskog poluostrva (Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Albanija). Autor je nekoliko umetničkih izložbi i savetnik na projektima izrade etnološko-etnomuzikoloških filmova.