Nulta egzistencija : Dnevnik 1990-2006.

Nulta egzistencija je dnevnički zapis književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova tokom šezdesetogodišnjeg umetničkog stvaralaštva. Od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajuci Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radio-televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame, ovo delo je prožeto važnim kulturno-političkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena.

Treća knjiga prati godine ratova i raspada Jugoslavije, od 1991. do 2006. godine. Usled pogoršanog zdravlja, Ugrinov napušta javni život i sve više se povlači u sebe, posvećujući vreme isključivo pisanju.

Priprema za štampu dva memoarska prozna dela i nekoliko romana. Pre odlaska na bolničko lečenje zavšava i treći deo dnevnika Nulta egzistencija, uz napomenu da „pisanje nema potrebu da se bavi ničim drugim sem samim pisanjem. Samo izvrsno pisanje čini umetnost pisanja. Samo poseban stil dostiže umetnost.”

Pavle Ugrinov (Mol,1926) spada u najznačajnije savremene srpske prozne pisce. Zapamćen je kao jedan od od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu, koja je i otvorena 1954. godine upravo njegovom režijom kontroverzne predstave Čekajući Godoa Samjuela Beketa. Ova predstava je ubrzo “skinuta” sa repertoara, a njen reditelj bio prinuđen da napusti pozirište.

Ugrinov je autor jednog od najobimnijih romanesknih i pripovednih opusa u srpskoj književnosti XX veka, za koje je dobio sve znažajnije književne nagrade. Posebno izdvajamo romane Fascinacije (1976), Zadat život (1979), Carstvo zemaljsko (1982), Otac i sin (1986) i Tople pedesete (1990).

Roman Bez ljubavi (2002), po nepodeljenom mišljenju kritike, jedan je od naših najboljih savremenih romana.