Novi Organon

Fransis Bekon

Oblast: Filozofija

Prevod:

Milan Miletić

Izdavač: Bukefal

Broj strana:

288

Povez:

Broširani

Format:

20 cm

Godina izdanja:

2016

ISBN:

9788689107845

Izaberite količinu

Cena:

1210 RSD

Opis

Ako iko zaslužuje naziv „univerzalni genije“ ili „čovek renesanse“ (čast tradicionalno rezervisana za one koji značajno, originalno stvaraju u više nego jednoj disciplini ili oblasti znanja), Bekon ga, bez sumnje, zaslužuje. Poput Leonarda i Getea, sastavio je radove i u oblasti umetnosti, i u oblasti nauke.

Poput Kikerona, Marka Aurelija i jednog Tomasa Džefersona, prekrio je ogromna intelektualna i književna pro­stranstva (od praktične retorike i proučavanja prirode do moralne filosofije i reforme obrazovanja) i ostvario zavidnu političku karijeru.

U naše vreme Bekon bi bio proglašen „intelektualcem“, premda bi njegova ostvarenja i dostignuća svakako zasenila dostignuća većine naših naučnih i političkih vođa. Poput većine javnih ličnosti, bio je osporavan. Njegov prvi biograf Vilijam Roli proglasio ga je „slavom svog veka i nacije“, opisujući ga kao anđela prosvećenosti i društvene vizije.

Poštovaoci iz Kraljevskog društva (organizacije koja je sopstveno nadahnuće i poreklo pronašla upravo u Bekonovim tekstovima) smatraju ga ni manje ni više nego odvažnim utemeljivačem nove ere razuma. Lajbnic je bio posebno ushićen i opazio da, u poređenju s Bekonovom filosofskom svestranošću i uzvišenom vizijom, čak i Dekartov genije deluje kao da „puzi po zemlji“.

S druge strane, Spinoza je potpuno odbacivao Bekonovo delo (naročito njegove induktivne teorije) i, u stvari, poricao da se tobožnja velika filosofska revolucija, koju je začeo Bekon, a podržale je njegove pristalice, ikada dogodila. U poznom dobu prosvećenosti, na sličan način, mišljenja su bila podeljena, premda ga je većina mislilaca u izobilju hvalila, dok ga je nedosledna manjina kritikovala, pa čak i ismejavala.

Francuski enciklopedisti Žan Dalamber i Deni Didro srdačno su pozdravljali Bekona kao utemeljivača savremene epohe, ukrasivši naslovnu stranu svoje Enciklopedije upravo njegovim imenom. Na sličan način Kant je svoju Kritiku čistog uma posvetio Bekonu i, isto tako, pozdravio ga kao prvog arhitektu savremene ere. S druge strane, Hegel je imao neodređen stav.

Iz iste oblasti