Nova Kata Nesiba i Kad te Bog ritne u stomak

Nova Kata Nesiba

Ovo je treći put da se istiniti „roman“ o Kati Nesibi pojavljuje u Fabrici knjiga. No, i pre Fabrike, ova priča izlazila je više puta. Sa svojih, sve ukupno, ako se nisam zabrojao, šest izdanja, Kata Nesiba pokazuje da joj vreme (a reč je o vekovima) ne može ništa. Kako je bila popularna onda, za života, u Beogradu sredinom 19. veka, popularna je i danas, kada već duboko gazimo u 21. vek. Njena popularnost pak ne proteže se samo kroz vreme: glas o Kati stigao je čak do Kembridža, pa i preko okeana do Blumingtona. Da li svoju – reklo bi se, sada već svetsku – slavu Kata duguje svojoj profesiji prostitutke ili je pre na stvari veština autora Ivana Jankovića da o njoj ispriča verodostojnu, na dokumentima zasnovanu (pri)povest – sami će zaključiti čitateljka i čitalac. Pored toga, njih dvoje, čitateljka i čitalac dakle, videće da priča uopšte nije samo o Kati, pa ni samo o njenom vremenu i njenim više ili manje poznatim savremenicima: priča je – kako to Katin biograf s pravom tvrdi – o svakome od nas, pomalo.

Kad te Bog ritne u stomak

Ko je zaista bio Geza Čat? Veliki pisac, slikar, kompozitor ili pak lekar? Ili tek zavisnik od morfijuma i ubica? I ko je merodavan da odgovori na to pitanje? Ildiko Lovaš je pustila da o tome govore piščevi najbliži – majka, supruga i ćerka. Te pisac sam. Ali, od njihovih glasova se ne sklapa (samo) slika o piscu. Umesto da pokaže ko je pisac zaista bio (što je ionako nemoguć posao), Ildiko Lovaš radi nešto drugo: razlaže i prokazuje lažnu, zlonamernu javnu sliku o piscu i predrasude o piscima i književnosti uopšte. Pored toga, pokazuje i šta to znači živeti pored pisca. Dakle ne (samo) živeti za književnost i od književnosti (što bi bilo očekivano), nego i živeti pored književnosti i trpeti zbog nje. To izmeštanje fokusa na marginu (kao što je uostalom i sam Čat dugo bio na margini), na takozvane sporedne likove u priči o životu pisca, prvi je (neočekivani) zaokret u naizgled biografski zamišljenoj i postavljenoj prozi. A za njim nam Ildiko Lovaš odmah servira i drugi: dobra književnost je svuda (a pogotovo na margini) i iznad svega je ako je traži/piše veliki autor/autorka.