Noćni šetač

POSETE

Loše košute dolaze u naše dvorište

dođu i postoje sagnuvši lepe glave

Nepoznati miris izaziva u njima užas

njuškaju strah kao belu krupicu soli

Sa srcem koje ubrzano kuca dišu nam u san

Čupkaju s neba toplo seno zvezda

A kad odu ostavljaju u prašini

otiske oštrih tvrdih kopita

Stada loših košuta dolaze u naše dvorište

čekaju celu noć i pred jutro odlaze

„Kratke, u slobodnom stihu, često naizgled „nedovršene“, u kojima samo dotiče izvesne misli, ali ih ne razrađuje, ne dorađuje, jer su i bez toga razumljive – pesme koje ostavljaju utisak tajanstvenosti, izgubljenosti u prostoru i vremenu, premda eufonične, koje se zasnivaju na mnoštvu „nadrealističkih“ metafora, „slika“, s čestim neologizmima, kontrastima, s obzirom da se odigravaju čas u realnom prostoru i vremenu, čas u mitskom, u potrazi za dobrom i mudrošću u okolnom svetu zla i banalnosti.“

Biserka Rajčić