Napukla struna sveta : Izabrane pesme

Veoma se pisalo o zbirci Dimovskog Napukla struna sveta, koju sam prevela takoreći u celini. Neki kritičari su pisali da junaci pesama u toj zbirci trebalo bi da budu pokušaji definisanja ljubavi u odnosu na shvatanje iste u njegovim prethodnim zbirkama. Međutim, to se nije dogodilo. Lirski junak je i dalje pomiren sa svojom ljudskom sudbinom u odnosu na Boga, koji i dalje odlučuje o svakom čoveku i o svemu drugom na Zemlji. Međutim, život pojedinca, čak i nekog naroda je i dalje nepredvidljiv i složen. Što po svoj prilici izaziva „napuklost strune sveta“, poznatu iz naslova istoimene zbirke, koja ipak ne dovodi do totalnih već do pojedinačnih nesreća i tragedija. Što potvrđuje i veoma posebna pesma naslovljena sa Razmišljajući na ruševinama antičkog Rima. Pesma o prolaznosti slave sveta. Pored veoma raznorodnih tema o kojima u svojim zbirkama piše veliko je pitanje kako uspeva da se izražava jednostavnim jezikom, kojim se u celokupnoj svojoj poeziji služi, za razliku od drugih pesnika-sveštenika. Veoma smirenim tonom, naizgled jednostavnim, opisujući njim veoma složene situacije čoveka, koji od svog postanja prolazi u naporima,neuspesima, znoju, retko u zadovoljstvu i sreći.

Biserka Rajčić