Morska školjka

Sve me obmanjuje u toj romansi, ne pomažu suzdržanost i oprez, toliko je u toj Tolnaijevoj Morskoj školjci znakova, slika, prizora, traganja za samodefinišućim metaforama, za izgubljenim značenjima, rizomskih ostataka, čvorova, fragmenata, da mi odjednom svi izmiču. Obmanjuje me celina u kojoj tražim tačku oslonca, ulovljen sam u prirodno bezoblično obličje organizacije teksta, klopku fantazmatskog pisanja, uhvaćen sam u zamku tumačenja, zalutao sam u neobičnom spoju lavirinta i muzeja, simultanih značenja različitih kultura, u skladište, spremište i sabiralište, u lokalni muzej permanentnih svetskih izložbi koji biva i jeste lavirint.
Franja Petrinović