0

Pretraga

Kapitalizam, sam: budućnost sistema koji vlada svetom

Šifra proizvoda978-86-6263-365-1

1.980,00 din.

Autor

Prevod

Izdavač

Godina izdanja

Broj strana

302

Povez

Format

23 cm

Oblast

,

Danas smo svi kapitalisti. Prvi put u istoriji čitavom planetom dominira samo jedan ekonomski sistem. U svojoj novoj knjizi Kapitalizam, sam vodeći ekonomista Branko Milanović objašnjava uzroke ove istorijske promene u periodu posle feudalizma, i potom komunizma. Ispitujući različite oblike kapitalizma, on postavlja pitanje: Kakvi su izgledi za izgradnju jednog pravičnijeg sveta ako je kapitalizam jedini sistem koji nam stoji na raspolaganju? Njegovi
zaključci su otrežnjujući, ali ne fatalistički. Kapitalizam mnogo šta čini pogrešno, ali donosi nam i mnogo dobrih stvari – i izgleda da neće uskoro nestati. Naš zadatak je da ga učinimo boljim.

Milanović tvrdi da je kapitalizam trijumfovao zato što daje rezultate. Osigurava nam prosperitet i zadovoljava čovekovu potrebu za autonomijom. Ali za to smo platili cenu u oblasti morala, jer nas je primorao da materijalni uspeh prihvatimo kao najviši životni cilj. Uz to, ne pruža nam nikakve garancije za stabilnost. Liberalni kapitalizam kakav poznajemo na zapadu opterećen je problemima nejednakosti i kapitalističke neodmerenosti. Taj model je sada prinuđen da se takmiči sa političkim kapitalizmom kakav postoji u Kini, za koji mnogi tvrde da je efikasniji, ali je u isto vreme podložniji korupciji i, kada dođe do usporavanja rasta, socijalnim nemirima. Za ekonomske probleme globalnog juga Milanović nudi kreativno i donekle kontraverzno rešenje u obliku masovne migracije. Gledajući u budućnost, Milanović odbacuje proroke koji tvrde da postoji samo jedan neizbežan ishod, bilo da je to globalno blagostanje ili masovna nezaposlenost usled automatizacije. Kapitalizam nosi brojne rizike. Ali to je sistem koji služi ljudima. Od toga kakve izbore ćemo napraviti i koliko dobro ćemo ih razumeti zavisi i kako će nas kapitalizam služiti.

Branko Milanović (1953), jedan od vodećih savremenih srpskih ekonomista. Ekonomski fakultet u Beogradu završio je 1977. godine, a doktorirao na istom fakultetu tezom o ekonomskoj nejednakosti u Jugoslaviji 1987. godine. Od 1990. godine radi u istraživačkom departmanu Svetske banke u Vašingtonu, u odeljenju koje se bavi analizom siromaštva, nejednakosti i anketama o domaćinstvima. Već deset godina predaje kao profesor po pozivu na Univerzitetu Džon Hopkins, a od 2005. i na Univerzitetu Marilend i Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu.
Objavio je veliki broj članaka o metodologiji merenja nejednakosti i analizi nejednakosti prvo u zemljama u tranziciji, a zatim i o globalnoj nejednakosti i globalizaciji.
Autor je više knjiga, među kojima su i Income, Inequality, and Poverty during the Transition from Planned to Market Economy, World Bank, 1998 (prvi opšti pregled nejednakosti i siromaštva u vreme tranzicije) i Worlds Apart: Measuring Internationl and Global Inequality, Princeton University Press, 2005. Živi u Vašingtonu.

Proizvod je dodat u korpu