Kako biti loš vladar

Drevni vodič za istinski loše vođe

Šta bi Kaligula uradio?
Šta nas najgori rimski vladari mogu naučiti o tom kakve vođe da ne budemo?
Ako nas je skorašnja istorija ičemu naučila, a to je da je ponekad negativan primer najbolja lekcija. To je, međutim, jedva nekakva novost. Svetonije je pre gotovo 2000 godina napisao Živote i naravi 12 rimskih careva, možda najbolju knjigu o lošim vođama ikada napisanu. On je bio idealan izbor da piše o užasnim političkim vođama, na kraju krajeva, on je autor dela Čuvene prostitutke i Reči uvrede, od kojih su oba nažalost izgubljena. U Kako biti loš vladar, Džozaja Ozgud nam donosi sveže prevode Svetonijevih žustrih, crnohumornih biografija rimskih careva Julija Cezara, Tiberija, Kaligule i Nerona. Zabavne i šokantne, priče o ovim anti-uzorima pokazuju kako moć budi najgore sklonosti vođa i izaziva skoro nemerljivu štetu.
Uz uvod i originalni tekst na latinskom, Kako biti loš vladar je istovremeno radosno skakutanje kroz neke od najgorih delova rimske istorije i uvid u vođstvo koje je krenulo strahovito naopako. Upoznajemo Cezara, koji sahranu svoje tetke koristi da se hvali kako poreklo vodi ravno od bogova i kraljeva, a nedostatak kose krije češljanjem preko ćele i krunom od lovorika; Tiberija koji zapostavlja javne dužnosti u korist vina, perverznog seksa i pogubljenja; ludačkog sadistu Kaligulu koji se razmeće umetnošću surovog ponižavanja drugih i majkoubicu Nerona koji udovoljava svojoj maniji za javnim izvođenjem.
U svetu prepunom rmpalija koji bi da se predstave kao Cezari našeg doba, Kako biti loš vladar nam otvara oči da vidimo koje su opasnosti vlasti bez karaktera.