Grk Zorba : život i narav Aleksisa Zorbe

Postoje književni junaci veći od života, oni koje čak ni korice knjige i piščevo besprekorno umeće ne mogu potpuno da obuhvate i obuzdaju. Takav je sigurno Zorba, eponimni junak Kazancakisovog remek-dela, čovek neverovatne energije koji danas stoji rame uz rame s književnim likovima poput Sanča Panse i Falstafa. Zorba je naizgled običan čovek, rudar pun života, nepredvidljiv, ćudljiv i na trenutke zastrašujuć – ona životna energija pred kojom se naše predodžbe o svetu ponekad ruše kao raspukla brana pred nezaustavljivom bujicom. On se ne plaši čak ni Boga, jer veruje da ga dobro poznaje; ubeđen je da liči na njega, baš kao što liči na čitav ljudski rod, kad bi ovaj imao jedno lice. Plaši se jedino žena i od njih zazire, ali dobro zna da bez njih niti svet niti on sam ne postoji. Kod Zorbe je život sukob i oluja, u grehu traga za vrlinom, ali sve to ga ne sputava da u tom vrtlogu traži svoj mir i duboko promišlja ustrojstva prirode. Dok se svet raspada, pravo je vreme da se uživa u njegovim lepotama, i to ne sa zadrškom, već sveukupnim potencijalom jednog duha.

Pred vama se nalazi ne samo jedan od najznačajnijih modernih romana, koji je već sada uvršten u Zapadni književni kanon, već i prvi prevod na srpski jezik, rekli bismo, podvig Vladimira Boškovića, koji nam napokon otvara sve njegove slojeve i neupitnu lepotu kojom je majstor Kazancakis osvojio čitalačku publiku širom sveta.

Nikos Kazancakis, jedan od najznačajnijih grčkih pisaca i filozofa XX veka, rođen je 1883. na Kritu. Diplomirao je u Atini na Pravnom fakultetu, da bi potom nastavio studije u Parizu. U balkanskim ratovima borio se kao dobrovoljac grčke vojske. Posle toga počeo je da putuje po Evropi i Aziji, iz čega su nastali njegovi putopisi: Španija, Egipat–Sinaj, Kina–Japan, Šta sam video u Rusiji, Engleska itd. Poseban uticaj na njega imaju učenja Ničea i Bergsona, filozofije hrišćanstva, marksizma i budizma, a njegovo celokupno delo predstavlja upravo pokušaj sintetisanja tih naizgled nespojivih pogleda na svet. Godine1927. objavljuje Askitiki (Bogospasitelji), svoje najznačajnije filozofsko delo. Posle trinaest godina rada na rukopisu, 1938. objavljuje modernu verziju Odiseje, koja se sastoji od 33.333 stiha. Ipak, slavu stiče sa dva svoja romana, Život i doživljaji Aleksisa Zorbasa i Poslednje iskušenje,koje je izazvalo veliku sablazan i Pravoslavne i Katoličke crkve, zatim piše Hristos ponovo razapet, kao i autobiografsko delo Izveštaj El Greku. Umro je 1957. u Nemačkoj,a sahranjen je u venecijanskoj tvrđavi nadomak svog rodnog grada, Irakliona.