Frida ili O boli

Prošlogodišnja amputacija noge bila mi je trideset i druga operacija, pomislila je dok je opipavala ožiljke na leđima, na trbuhu, na nozi. A što je s onima koje ne ostavljaju vidljive ožiljke?

Za Fridu Kalo umetnost je bila neodvojiva od života, a život neodrživ bez umetnosti. Prikazujući njen život od ranih borbi s bolešću do strastvenih ljubavnih afera sa Dijegom Riverom, autorka daje živopisnu sliku jedne žene kojoj je telo bilo slomljeno ali ne i duh, i koja je prkoseći društvenim normama, istrajavala u svojoj jedinstvenosti.

Vešto kombinujući različite pripovedačke tehnike, fikciju i fakte, posvećeno istraživanje i duboko saosećanje, Slavenka Drakulić ubedljivo i književnoumetnički uspelo dočarava lik Fride Kalo, žene koja je ličnu bol pretvorila u bezvremenu umetnost.

Frida ili o boli je potresan, ali ujedno i inspirativan roman o istrajnosti, lepoti nesavršenosti i trajnom nasleđu neobuzdanog duha jedne od najznačanijih slikarki svih vremena.

Slavenka Drakulić, novinarka i spisateljica, rođena je u Rijeci 1949. Objavljuje knjige na hrvatskom i engleskom, a neke su prevedene na više od dvadeset jezika. U izdanju američke izdavačke kuće Penguin izašlo joj je šest naslova. U publicističkim knjigama uglavnom se bavi svakodnevicom u socijalizmu, a posle 1989. i ratom. Njena prva publicistička knjiga Smrtni grijesi feminizma (1984) jedan je od prvih priloga o feminizmu u bivšoj Jugoslaviji. Usledile su: Kako smo preživjeli, Cafe Europa, Oni ne bi ni mrava zgazili, Tijelo njenog tijela i Basne o komunizmu.

U književnim delima Slavenka Drakulić okrenuta je ženskom telu, bolesti i traumi, propitujući i živote kreativnih žena koje su živele s poznatim umetnicima. Objavila je romane Hologrami straha, Mramorna koža, Kao da me nema, Božanska glad, Frida ili o boli, Optužena, Dora i Minotaur i Mileva Ajnštajn: Teorija tuge.

Živi na relaciji Hrvatska–Švedska. Objavljuje članke, kolumne i političke komentare u novinama i časopisima The Nation, The New Republic, The New York Times Magazine, The New York Review of Books, Suddeutsche Zeitung, Internazionale, Dagens Nyheter, The Guardian i Eurozine.