Đavolijada / Morfijum

Baš kao kod Gogolja, junak Đavolijade gubi smisao života, gubi svoj mir i sve više uranja u apsurdnost sopstvenog poimanja sveta. U delirijumu halucinacija, glavni junak vidi opsene, promenjeno okruženje i smešne kipove koji lete kroz vazduh.

Tu može da se nasluti uticaj Hofmanovih mračnih pejzaža iz njegovih priča, ali u svojoj priči Bulgakov dočarava mrak i turobnost slikajući bolesnu maštu Korotkova, koji je, pre svega, u Gaćanu video otelovljenog demona.

Zanimljivo je da je kraj Korotkova, kad je skočio s oblakodera, Bulgakov preuzeo iz stvarnog života, kad je avgusta 1923. godine, pod sličnim okolnostima nastradao izvesni P. Krotov, rukovodilac nevelikog preduzeća „Smička“. On je pucao na policijsku poteru, i pritisnut s krova i prizemlja, skočio s trećeg sprata i teško ranjen pao u ruke potere.

Pre toga bio je proglašen „duševno neuračunljivim“ i uklonjen s dužnosti načelnika Kostromskog popravnog zavoda. Iako Bulgakovljev junak ima slično ime, on nije nikakav prestupnik, nije počinio nikakav zločin, a njegovo ludilo posledica je nemogućnosti da izađe iz vrtloga birokratskih procedura.

Priča Morfijum dočarava zavisnost Mihaila Bulgakova od morfijuma, pošto se inficirao prilikom operacije traheotomije koju je opisao u priči „Čelično grlo“, marta 1917. godine, ubrzo po odlasku u Moskvu i Kijev, odmah iza februarske revolucije.

Bulgakov je veoma precizno opisao dejstvo morfijuma na organizam, razume se, iz pera doktora Poljakova, čiji dnevnik, posle samoubistva Poljakova, čita doktor Bomgard: „ Prvi minut: osećaj dodira na vratu. Ovaj osećaj postaje vreo i razlivase.

Sledećeg minuta odjednom prolazi hladan talas ispod rebara, a odmah za njim misli postaju neobično jasne i oseća se nalet radnog elana. Apsolutno sva neprijatna osećanja nestaju. To je najviša tačka ispoljavanja duhovne snage čoveka. I da me nije iskvarilo medicinsko obrazovanje, rekao bih da čovek može normalno da radi tek posle injekcije morfijuma…“