|
Daj koliko možeš, uzmi koliko ti treba
1.210,00 din.
Roman Daj koliko možeš, uzmi koliko ti treba pruža uvid u svakodnevicu jedne potpuno obične porodice koja je prestala da bude obična. Lea leži u krevetu, igra Hay Day na ajpedu i pita se da li ima sindrom hroničnog umora. Njena sestra Rakel hoda po tankoj žici u svojoj ulozi samostalnog staratelja nad Benjaminom, dečakom sa smetnjama u psihičkom razvoju kome Lea više nema snage da bude majka. Gudrun, majka sestara, trudi se da pomaže svojoj trećoj ćerki, Lindi, i njenoj porodici najbolje što ume. Kad jednog dana Benjamina vraćaju kući iz privremenog boravka, Rakel nije tu da ga sačeka.
Ovaj roman je i humorističan i ozbiljan u isti mah, a nastavlja tematiku autorkinog prethodnog romana Povest o bolnim vremenima iz 2017: ko će preuzeti odgovornost koju niko zapravo ne može da iznese u našem dobu individualizma? Može li se pronaći ravnoteža u računici između slobode i dužnosti u okviru društva, a tek u okviru jedne porodice?
Ulaug Nilsen (Olaug Nilssen, 1977) prvi veliki uspeh doživljava 2005. godine romanom Napali me, dođavola (Få meg på, for faen). U njemu ruši mnoštvo tabua u vezi s mladima i seksualnošću. Otada se kroz pisanje oprobala u različitim žanrovima i istakla kao krajnje neobičan, ali pre svega važan glas među norveškim književnicima. U romanu i pozorišnoj predstavi Veliko i ružno (Stort og stygt) iz 2013. godine prvi put se bavi temom roditeljstva detetu koje nije poput drugih. Romanom Povest o bolnim vremenima (Tung tids tale, 2017), za koji je dobila norvešku književnu nagradu Brage, ponovo ruši tabue, ovog puta pišući s izvanrednom otvorenošću o tome kako je biti majka detetu sa smetnjama u razvoju. U svojoj najskorijoj knjizi, Daj koliko možeš, uzmi koliko ti treba (Yt etter evne, få etter behov) iz 2020. godine, nastavlja da piše o istoj temi, a fokus pomera na pitanje o tome ko iz porodice treba da preuzme odgovornost za brigu o jednom takvom detetu. Ova knjiga nagrađena je norveškom književnom nagradom Slobodna reč.