Curriculum vitae

Kako i naslov romana sugeriše, knjiga oživljava jednu „totalnu“ sliku života tokom druge polovine prošlog
i prvih decenija ovog veka. Često prožeta trilerskim potkama i seciranjima pojedinačnih sudbina u sveopštoj slici društva, u doživljaju čitalaca oživljava se gotovo filmska predstava o radu Službe državne bezbednosti, nadziranjima stranih ambasada, kao i o špijuniranju hrvatske emigracije u Štutgartu i albanske u Cirihu devedesetih godina prošlog veka.

Po nagovoru sinova, koji su došli da proslave njegov 70. rođendan, izvesni Radomir Raćo Burazor, nekadašnji službenik državne bezbednosti i konzul u penziji, u deset poglavlja koja ujedinjuju pisma sinovima, „atačmente“ i dnevničke stranice, ispisuje svoj „životni krug“.

U toj igri fikcije i biografije, autor izbegava „gole pikanterije“ koje bi se s pravom mogle očekivati u jednom ovakvom narativu, insistirajući na psihološkom i etičkom aspektu. Gledano u celini, to je pitko, poetski nadahnuto štivo, koje na više mesta poprima dramatične i neizvesne zaplete.

Iako ispisana u poetičnim slikama, njegova fikcija tako poprima uverljivost „dokumenta“. Taj poetsko-dokumentarni stil najviše je došao do izražaja u reminiscencijama na detinjstvo i mladost, dok melanholija iz pretposlednjeg poglavlja u kome se opisuju usamljenost i traženje sebe u penzionerskim danima, pleni smirenošću i tihim nepristajanjem na lišavanje životnih radosti.

Čitaocima preostaje da se sami uvere u kojoj je meri uspešna mimikrija fikcionalnih rakursa u fingiranu faktografiju, a i obrnuto, kako je to autor nastojao pišući svoj „sveobuhvatan“ roman-zagrljaj

Rajko Lukač (1952, Međeđa) savremeni je srpski pesnik i prozni pisac srednje generacije, takođe poznat i kao pisac za decu. Neke od njegovih zapaženih proznih knjiga jesu: Čipkarska škola, Arhivske grobnice, Divit i rukopisi (2017) za koju je dobio nagradu „Janko Veselinović”.