Crveni doc>

Posle petnaest godina, En Karson je napisala nastavak svoje knjige Autobiografija crvenog o mitskom čudovištu Gerionu, stupivši tako na polje koje je karakteristično za popularnu kulturu, a ne toliko za književnost s visokim estetskim pretenzijama – serijalnost. No tu nije kraj njenog poigravanja s elementima pop-kulture: svoju ne baš veselu tematiku ona povremeno uzglobljava u znakove, obrasce i dinamiku stripa i crtanog filma, pored road movie pasaža, koje prepoznajemo iz Autobiografije, a koji se ovde prekidaju naglo, da bi se namah uveo sasvim drugačiji žanrovski ključ.

En Karson, kanadska pesnikinja, esejista i prevodilac. Dugo je živela u Montrealu, gde je predavala na Univerzitetu Mekgil, a kasnije je predavala klasičnu i komparativnu književnost na Univerzitetu u Mičigenu i Univerzitetu u Njujorku. Objavila je osamnaest knjiga u kojima se mešaju elementi poezije, esejistike, proze, kritike, prevoda, dramskih dijaloga, fikcije i publicistike, a između ostalih: Eros the Bittersweet (1986), Glass, Irony, and God (1992), Short Talks (1992; srpski prevod Kratka slova, NB „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2018), Plainwater (1995), Autobiography of Red: A Novel in Verse (1998), Economy of the Unlost: Reading Simonides of Ceos with Paul Celan (1999), Men in the Off Hours (2001), The Beauty of the Husband (2002; srpski prevod Lepota muža, KCNS, Novi Sad, 2015), If Not, Winter: Fragments of Sappho (2002), Wonderwater (2004), Decreation: Poetry, Essays, Opera (2005), NOX (2010), Antigonick (2012), Red Doc> (2013), The Albertine Workout (2014), Float (2016), Norma Jeane Baker of Troy (2019), The Trojan Women: A Comic (2021) i H of H Playbook (2021). Dobitnica je više prestižnih nagrada, a prva je žena kojoj je dodeljeno jedno od najznačajnijih pesničkih priznanja za poeziju pisanu na engleskom jeziku, Nagrada „T. S. Eliot“ (2001), za knjigu Lepota muža. Takođe je dobitnica najznačajnije kanadske nagrade za poeziju „Grifin“ (2014) za knjigu Red Doc>.