Bog za ateiste

Nakon zbirki Kraftverk u audiju (2021) i Uzemljenje (2024), Vladan Miljković nam isporučuje i najnoviju, Bog za ateiste (2025), kojom završava svoju zamišljenu trilogiju “inoviranih” haikua (da pojasnimo: originalne haiku pesme nemaju naslov, Miljković se drži standardne 5-7-5 haiku forme, ali pesmama dodaje naslov). Delajući na malom prostoru, ograničen striktnom formom, on sa začuđujućom lakoćom niže stihove, sveže, britke, duhovite, ironične, u rimi, slengu, s jednom, dve ili tri lirske slike, usložnjava perspektive, okreće i obrće značenja. Bog za ateiste je zbirka koja traži radoznalog čitaoca željnog igre i odgonetanja jer autor neretko, osim akrobacija u jeziku, piše i u formi zagonetke, bližih i daljih asocijacija čije rešavanje donosi, poput mehurića iz šampanjca, posebnu vrstu zadovoljstva. Veoma lucidan, kreativan, intuitivan, Miljković je, bežeći od bilo kakvog dodira sa srednjom strujom, opet izabrao marginalno, ali i privilegovano mesto. Odatle je bacio rukavicu ne samo čitaocima već i stručnoj javnosti jer ovakav trodelni, sa visokom umetničkom svešću izveden poduhvat, jedinstveno je dostignuće na domaćoj književnoj sceni. Milje je uradio svoje, sledeći potez je na nama.

Zvonko Karanović

Vladan Miljković Milje (1967, Beograd), rođen je u čestitoj radničkoj porodici. Mladost u predgrađu postaje čudna, jaka i nepredvidljiva kad kao saksofonista i tekstopisac sa grupom Deca loših muzičara uleće u muziku od čega se, kako se kasnije ispostavilo, nikad nije oporavio baš kako treba. Svoju prvu zbirku poezije Živa muzika (2018) koristi kao padobran kojim se spušta u srpsku poeziju od čega se, kako će se tek kasnije ispostaviti, takođe neće oporaviti. Živi u Sloveniji. Dane koji dolaze čeka spreman i sa željom da bude dobar čovek.