Bestidna noćna ptica

Jedno od najvažnijih dela latinoameričke književnosti XX veka hermetična je i uznemirujuća studija identiteta, društvene dekadencije i potisnutih slojeva ljudske psihe.

Kroz fragmentarnu i često nepouzdanu naraciju, roman prati protagonistu Umberta Penjalosu, nesvršenog studenta prava, pisca početnika, sekretara jednog moćnika, koji proživljava poslednju godinu života u zadužbini ugledne porodice Askoitija. Ekspresivne slike romana opsesivne su predstave njegovog šizofrenijom oštećenog mozga, koji ne mari za prostorni niti vremenski kontinuitet, ali kroz njegovu iskrivljenu perspektivu, ludilo, deliričnost, odbijanje kauzalne razložnosti, projektuju se slike realnih društveno političkih prilika. Donoso vešto briše granice između spoljašnjeg sveta i unutrašnjih stvarnosti svojih likova, uvodeći čitaoca u lavirinte identiteta, sećanja, trauma i fantazije, unutar sveta osuđenog na propast. On majstorski prikazuje raspolućenost identiteta I otkriva mračne, gotovo demonske slojeve ljudske psihe, stapajući društvenu kritiku sa dubinskom introspekcijom. Ptica nemilosrdno razobličava trulež i dekadenciju društva u gotovo svim njegovim manifestacijama  od raspada zemlje i duhovnog i fizičkog sunovrata naroda, do postepenog urušavanja čileanske aristokratije.

Bestidna noćna ptica je mračno, lavirintsko, barokno delo koje nas uvlači u „negativ čitavog sveta”. Roman koji iz mraka potisnutog, dekadentnog i fragmentarnog razotkriva suštinske krize savremenog čoveka.

Hose Donoso, čileanski pisac, novinar i profesor. Jedan od najznačajnijih predstavnika hispanoameričkog književnog buma.

Rođen je u Santjagu, u imućnoj porodici intelektualaca. Po završetku studija u rodnom gradu i na Prinstonu, radi kao profesor engleske književnosti na Katoličkom univerzitetu u Santjagu, a potom se zapošljava u časopisu Ercilla. Predavao je na univerzitetima Ajova, Prinston i Dartmut. Mnogo godina proveo je u samonametnutom egzilu u Meksiku, Sjedinjenim Državama i Španiji. Iako je šezdesetih godina iz ličnih razloga napustio svoju zemlju, posle 1973. izjavio je da je njegovo izgnanstvo bilo i oblik protesta protiv Pinočeove diktature. U Čile se vratio 1981. i tamo živeo do smrti.