Beli kvadrat na beloj pozadini

Poslednje kuće puzile su ka izlazu, posmatrao sam njihovo skrovište iza crkve. Na drugom spratu prikazivan je film, svakoga dana isti, mada uvek s drugačijim završetkom. U šupi za ugalj vrebale su police s knjigama. Jednom sam ukrao jednu, imala je crne korice i mirisala na topao san. Napolju – tabernakul i žena koja je sekla nokte na nogama, a na policama nizovi identičnih knjiga. Toga dana film se završavao znatno ranije i morao sam da lutam opustelim ulicama. Zavirivao sam u svaku pukotinu, tragajući za odbeglim vratima, kvakama u emigraciji.

Jakub Kornhauzer