Balet gubavaca : Roman i priče

Do sada neobjavljeni, prvi roman-novela Lenarda Koena (1934–2016) Balet gubavaca, pronađen u njegovoj zaostavštini, priređen je i premijerno objavljen 2022. godine. Nastao između 1956. i 1961. godine u Montrealu, napisan je pre romana Divni gubitnici (1963) i Omiljena igra (1966). Iako stvaran u autorovim dvadesetim godinama, on je zbir svih budućih Koenovih tema iz njegovog ukupnog stvaralaštva. Za njega je i on sam svojevremeno rekao, ne pokazavši ga javnosti, da je „bolji roman“ od proslavljenog – Omiljena igra.

Roman je začetak uvida u Koenovu maštu i kreativni proces; u njegovo celoživotno istraživanje stida, osećaja bezvrednosti, otuđenosti, seksualne želje, žudnje za ljubavlju ili porodicom, ili pak za duhovnom promenom iza racionalnog. Iznenađenje je tema nasilja, ali ne i ironija i humor.

Svih petnaest priča ispituje unutrašnje demone njegovog karaktera od kojih se mnogi mogu poistovetiti sa njim samim. Mračni i razuzdani Koen, čak i u (poslednjem) tekstu koji je definisan kao skica za dramu.

Vezivno tkivo celokupne proze ovog izdanja je Koenov jezik: nežan i grub, šaputav i gromoglasan, lirski i epski istovremeno. U celini i iznad svega – šta drugo no ono u čemu je najbolji – pesnički jezik: „Večeras si moj vatreni ljubavnik. Večeras smo plemstvo i životinje, ptice i gušteri, kamen i voda, glib i mermer. Večeras smo veličanstveni i poniženi, viteški i zdrobljeni, prelepi i ogavni.“

Vladislav Bajac

Lenard Koen, kanadski kantautor, pesnik i romanopisac, rođen je 1934. u Montrealu, a preminuo 2016. u Los Anđelesu. Svoj život u književnosti počinje vrlo rano, 1956. kada sa sedamnaest godina objavljuje svoju prvu zbirku poezije Let Us Compare Mythologies (Hajde da poredimo mitologije). Nekoliko godina kasnije izlazi i The Spice-Box of Earth (Kutija sa začinima Zemlje), zahvaljujući kojoj ga kritičari proglašavaju jednim od najboljih mladih pesnika engleskog govornog područja u Kanadi.
Početkom šezdesetih godina, Koen odlazi da živi na grčkom ostrvu Hidra, gde nastaju njegovi romani The Favourite Game (Omiljena igra, 1963) i Beautiful Losers (Divni gubitnici, 1966), kao i zbirke poezije Flowers for Hitler (Cveće za Hitlera, 1964) i Parasites of Heaven (Paraziti raja, 1966).
Po povratku u Ameriku Koen se usredsređuje na muziku te 1967. izlazi njegov prvi studijski album Songs of Leonard Cohen. Tokom narednih decenija, Koen objavljuje dvanaest albuma, koji danas predstavljaju temelj i srž anglosaksonske muzike, a njega svrstavaju među najuticajnije umetnike današnjice. No, Koen ni u cvatu svoje muzičke karijere, prepune nagrada i priznanja, nije napustio svoju prvu ljubav, poeziju. Naime, 1972. izlazi zbirka pesama The Energy of Slaves (Snaga robova), potom 1978. Death of a Lady’s Man (Smrt ljubavnika), a 1984. Book of Mercy (Knjiga Milosti), za koju je dobio nagradu za poeziju, koju dodeljuje Kanadsko udruženje autora.
Sredinom devedesetih, Koen se povlači u zen manastir nadomak Los Anđelesa, gde provodi narednih pet godina. Godine 1999. napušta izolaciju i vraća se (i javnom) pisanju, komponovanju i koncertima. U narednim godinama objavljuje knjige Stranger Music: Selected Poems and Songs (Muzika stranca: Izabrane pesme i songovi, 1993) i Book of Longing (Knjiga čežnje, 2006).
Na srpskom jeziku do sada su mu objavljene knjige poezije Snaga robova (1981), Šta ja radim ovde: Izbor 1956-1986 (1987), obe u izboru i prevodu Vladislava Bajca, zbirka pesama Napredovanje stila (1988), u prevodu Bogdana Mrvoša, romani Omiljena igra (Geopoetika, 2013) i Divni gubitnici (Geopoetika, 2014) u prevodu Vuka Šećerovića i zbirka poezije Plamen objavljena posthumno, u prevodu Vladimira Kopicla (Geopoetika, 2021).
Iako u poodmaklom životnom dobu, Koen je od 2008. do 2012. održao nekoliko svetskih muzičkih turneja, a domaća publika je imala priliku da ga gleda 2009. godine, kada je posetio i Beograd.
Za roman Omiljena igra Koen je 1964. godine dobio „The Quebec Literary Competition Prize“, prvu godišnju književnu nagradu u Kanadi za pisce na engleskom jeziku. Godine 2011. Koen je primio špansku nagradu „Princ od Asturije“.
Među književnim nagradama je i “Inaugural PEN Award for Song Lyrics of Literary Excellence” (nagrada PEN-a za stihove od izuzetne književne vrednosti), koja je Koenu dodeljena 2012. godine. Nagradu „Džuno“ za tekstopisca godine i umetnika godine dobio je 2013.
Njegovo ime često se nalazilo na listi pisaca nominovanih za Nobelovu nagradu za književnost. Koen je primljen u Rokenrol Hol slavnih 2008, primio je Gremi nagradu za životno delo 2010, a pored ostalih, uručena mu je i nagrada „Glen Guld“ 2011. godine. Preminuo je 7. novembra 2016.