Pnin

Duhovit, inteligentan i dirljiv, roman Vladimira Nabokova Pnin jedan je od njegovih najvoljenijih romana među čitalačkom publikom.

Profesor Timofej Pnin je nekadašnji građanin carističke Rusije, nesnađeni ruski emigrant, koji s mukom opstaje kao predavač na američkom univerzitetu pedesetih godina 20. veka. Dok pokušava da zadrži dostojanstvo kroz niz komičnih i tužnih nesporazuma, on postaje žrtva suptilnih manipulacija namerno nepouzdanog pripovedača.

S mnogo topline i empatije, Nabokovljev prikaz nevolja ruskog profesora emigranta izaziva i gromoglasan smeh i tihu setu. Ali Pninova nesposobnost i nesnalaženje nisu tek problemi Rusa koji nije u stanju da se prilagodi Americi, već nedaće čoveka koji nije u stanju da se prilagodi drugim ljudima i svetu uopšte.

Isprva gotovo groteskno komičan lik, Pnin s vremenom stiče dostojanstvo upravo u poređenju s onima koji mu se podsmevaju. Bilo da ulazi u pogrešan voz kako bi održao predavanje na jeziku koji još nije savladao, ili priređuje zabavu za kolege tokom koje saznaje da gubi posao, ovaj blago komični, a duboko čovečni junak izaziva u čitaocu najdublji zaštitnički poriv.

Vladimir Nabokov (1899-1977) je studirao francusku i rusku književnost na Triniti koledžu u Kembridžu, a zatim je živeo u Berlinu i Parizu. U tom periodu je pisao na ruskom jeziku pod pseudonimom Sirin. Francusku je napustio 1940. godine i otišao u Ameriku, gde je napisao neka od svojih najvažnijih dela – Lolita (1955), Pnin (1957) i Bleda vatra (1962) – i preveo s ruskog na engleski svoje ranije napisane romane. Predavao je na Velsliju, Harvardu i Kornelu. Umro je u Montrou, u Švajcarskoj.