Mori

Kao što znaju oni koji me poznaju – njih je toliko malo da ih ne smem nabrajati, staće na vrh čiode u jednom trenutku shvatio sam da su granice dela važne koliko i sadržaj, način i veština. Granice određuju formu, forma utiče na sve ostalo. Nepravilnosti i prekoračenja, bahatost i razmetljivost, previše zanata i premalo skromnosti smanjuju prostor umetnosti kao što grba savija kičmu, skraćuje trup i pritiska srce i utrobu. Tek čvrsto formulisana pravila, organski nastala iza dela u stvaranju i duha koji ga oblikuje, dozvoljavaju veštini da se iskaže bez samoljublja i daru da se ispuni bez taštine, lucidnosti da zablista u oku posmatrača da, pogođeno nevidljivom munjom, ostane bistro i pronicljivo. Ne pametujem, samo zapisujem ono što sam naučio, što sam shvatio učeći – i bez želje da imam učenike i nastavljače koji, stvarajući školu, navike i manire, ubijaju protomajstora. Na ovom beskrajno malom komadu sveta, u nekoliko pariskih kvadratnih metara, ja sam alfa i omega, početak i kraj, Slika i njen majstor.
MORI