Umeće dostizanja sreće

Umeće dostizanja sreće je izbor iz Epikurovog filozofskog učenja. Pri izboru smo se rukovodili idejom da su savremenom čitaocu mnogo zanimljivija i bliža pitanja čovekovog izbora, straha od smrti i načina na koji treba da živimo da bismo stekli duševni mir (po Epikuru preduslov za ugodan život i sreću), pa smo izostavili delove posvećene prirodi (tadašnja fizika) i ukratko izložili njegovu teoriju saznanja.

Epikur je starogrčki filozof, rođen na Samosu, osnivač epikurejske škole. U ranoj mladosti se upoznao sa filozofijom Platona, ali Platonov idealizam mu nije bio blizak. Jedno vreme je živeo na maloazijskoj obali, i tu ga je privukla  Demokritovo učenje – atomizam, koji mu je kasnije poslužio kao osnova za njegov materijalistički pogled na svet. Oko 306. p.n.e. osnovao je filozofsku školu poznatu pod imenom Epikurov vrt, i tu su mu učenici bili i muškarci i žene, kako slobodni građani, tako i robovi. Epikur je smatrao da je osnovni zadatak filozofije da nauči ljude kako da žive dobro i budu srećni. Nažalost, od velikog broja njegovih spisa, sačuvan je samo mali deo.