Šahinšah

Rišard Kapušćinjski

Oblast: Autobiografije, biografije, pisma, dnevnici, Mediji, publicistika

Prevod:

Ljubica Rosić

Izdavač: Samizdat

Broj strana:

165

Povez:

Broširani

Format:

22 cm

Godina izdanja:

2019

ISBN:

978-86-7963-498-6

Out of stock

Opis

Šahinšah je knjigu o Iranu, o obaranju vlade Mohameda Reze Pahlavija i pobedi Islamske revolucije, o fanatičnoj borbi za vlast, o torturama u kazamatima Savaka… Kapušćinjski predstavlja šaha Pahlavija kao životno i politički nezrelu ličnost, kao osobu koja nije bila sposobna da upravlja državom jer nije poznavala ni svoj narod, ni svoju zemlju. Ovo nije reporterska knjiga, već knjiga o autokratskoj vladavini i revoluciji a, istovremeno, i psihološka studija vladara i njegovih saradnika, pojedinaca, naroda i masa…
Pripovedanje Kapušćinjskog je kondenzovano, sažeto, skoro telegrafsko, svaka rečenica navodi na razmišljanje, iza svake se krije ogromno iskustvo i znanje čoveka koji je bio svedok mnogih revolucija, prevrata i državnih udara, koji je trideset godina uporno i istrajno sakupljao podatke i utiske iz Trećeg sveta.
Kompozicija Šahinšaha je veoma zanimljiva. U prvom delu – „Karte, lica, cvetna polja“ – autor veoma neposredno opisuje poslednju noć provedenu u jednoj hotelskoj sobi u opustošenom Teheranu. Praveći selekciju knjiga, novina, fotografija, materijala, koji je mesecima sakupljao, on kao da reprodukuje sve ono što je video i doživeo. Drugi deo – „Dagerotipi“ – predstavlja kolaž dokumenata, tekstova, razgovora snimljenih na magnetofonskim trakama, opisa, fotografija o burnoj istoriji Irana. Kraj priče o Iranu – „Mrtvi plamen“ – treći deo knjige, predstavlja filozofsko razmišljanje, pokušaj da se izvuku zaključci, da se dâ nekakva sinteza o Iranu i šahu, ali i šire, o revoluciji uopšte.
Kako u tom okrutnom svetu, u kome se gladuje i svakodnevno gine ni za šta, običan čovek, prosečan Iranac može da nađe smisao života? Odgovor na ovo pitanje autor daje na kraju knjige: „…ono što je Persijancima omogućilo da ostanu Persijanci dve i po hiljade godina, pored tolikih ratova, invazija i okupacija, bila je duhovna, a ne materijalna snaga, poezija, a ne tehnika, religija, a ne fabrike. Šta smo mi dali svetu? Dali smo poeziju, minijaturu i ćilim. Zahvaljujući svojoj tradiciji, umetnosti, religiji, obredima…, Iranci će moći da prežive i najteže poraze.“

Od istog autora

Iz iste oblasti