Subverzija i isceljenje : Umetnost Andreja Tišme : Studija i razgovor

Vazda kontroverzan, meko provokativan, apartno unikatan – kako ga je lična žeđ za razlikom u odnosu na art pretke i svakovrsni mejnstrim oblikovala – Andrej Tišma je za samo sedamdeset godina života i pet decenija svoje art prakse izgradio zavidan, podjednako aktivistički fokusiran, medijski razuđen i planetarno prepoznatljiv opus.

To čudo od delatnosti – realizovano mahom nekanonski shvaćenim, idejno dopisanim i rasuto formalizovanim jezicima mejl-arta, fotografije, performansa, videa, digitalnih printova, veb-arta i elektronske muzike – upadljivo je poglavlje Nove umetničke prakse u nekadašnjoj Jugoslaviji i današnjoj Srbiji.

Sve to krasno ilustruje i potvrđuje ova nevelika i netipična, a opet dragocena dijaloško-studijska knjiga, primerno snabdevena akribičnim uvodima u svako tematsko poglavlje iz pera/worda filozofa Milana Đorđevića, kao i njegovim dobro podešenim pitanjima za kojima slede upečatljive odgovorne verbalne kaskade samog Tišme. Dakle autora koji se tu, srećom, ne eksponira samo kao još živo govoreće artističko JA, nego i kao vrstan poznavalac, često i kritičar svoje art epohe, ljudi koji su je gradili i razgrađivali, planetarnih pitanja, mogućnosti opstanka čoveka i prirode čiji smo deo, uključujući igovor umetnosti kao planetarni proces.

Vladimir Kopicl

(Iz recenzije)

 Trajna i suštinski određujuća karakteristika umetničke pozicioniranosti Andreja Tišme u istorijskom razvoju jugoslovenske i tranzicione „druge linije” ogleda se u konsekventnoj upotrebi novih medija i strategija u humanistički usmerenom nastojanju da aktivno utiče na svoju mikro i makro društvenu stvarnost, odnosno da revolucioniše celinu života. Njegovo višedecenijski kontinuirano avangardno stvaralačko opredeljenje sadržano je u utopijskoj težnji da mentalnim snagama umetnički interaktivno preoblikuje duhove recipijenata, na temelju bitno drugačijeg vrednosnog i idejnog odnosa čoveka prema prirodi i sebi samom, i stvori svetski poredak korenito drugačiji od vladajućeg kapitalističkog. Stoga je u fizičkoj i virtuelnoj stvarnosti uzbunjivao, razbuđivao i osvešćivao domaću i međunarodnu publiku ideološki subverzivnim slikama, stavovima i emocijama, kritički im ukazujući na temeljne civilizacijske problem i utičući na promenu njihovih medijski proizvedenih mnjenja u cilju izazivanja željenih promena nabolje.

Milan Đorđević

Milan Đorđević, rođen je 1978. godine u Srbobranu. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je na Odseku za filozofiju. Dosadašnje radno iskustvo u struci sticao je kao nastavnik filozofije, sociologije i građanskog vaspitanja u Novom Sadu, Vrbasu i Srbobranu. Objavljivao je tekstove u časopisima: Republika (glasilo građanskog samooslobađanja), Agrafa, Nova misao, Letopis Matice srpske, Vreme, Philos, Tiszatáj, Polja, Braničevo, ASA, Interkulturalnost i magazinu Alia Mundi. Autor je na sajtu Zrenjaninskog socijalnog foruma. Kourednik je godišnjeg srpsko-mađarskog zbornika radova iz zavičajne istorije pod naslovom Srbobran – Szenttamás: iz naše zajedničke prošlosti, kao i dvojezične zbirke pesama Milana Dunđerskog Pesnik je poput Prometeja/A költő akár Prométheusz. Na njegovu inicijativu Narodna biblioteka Srbobran je 2019. ustanovila jugoslovensku omladinsku pesničku nagradu „Milan Dunđerski”, koja se dodeljuje svake godine za umetnički najuspeliju i humanistički misaono najdublju neobjavljenu pesmu napisanu na srpskom, mađarskom, hrvatskom, bunjevačkom, crnogorskom i bosanskom jeziku. Autor je knjige Rokenrol u opštini Srbobran 1962–1976, a knjiga pod naslovom Socijalizam i njegovi neprijatelji: SFRJ/posttranziciona levica/kontrakultura mu je u pripremi. Živi i radi u Srbobranu.