Smrt u Tangeru

Vešto prateći tragove, zajedno sa našim divljim detektivima, Damirom Šodanom i Mehmedom Begićem, sišli smo u središte vatre i pripremili za vas pravu poetsku poslasticu.

Pod naslovom “Smrt u Tangeru” okupljene su izabrane pesme Leopolda Marije Panera, jednog od najznačajnijih španskih pesnika koji je za sebe tvrdio da je “inkarnacija Bodlera”. Nastavljajući nadrealističku tradiciju Lotreamona, Panero je baštinio “estetiku ružnoće”, divljom snagom oživljavajući izobličene pejzaže, atmosferu krajnjeg očajanja i apokaliptične prizore u kojima se odigrava neprestana borba erosa i tanatosa.

BATAJEVA MUTACIJA
Sanjao sam da dodirujem pakosnu tugu sveta
na klonuloj granici apsurdne močvare,
sanjao mutnu vodu u kojoj bih mogao da nađem
izgubljeni put do tvog anusa.
U rukama sam osećao tu gnusnu nečistu životinju
u noći, pobeglu iz strašne džungle,
divlju poput vetra, poput crne rupe
tvog tela što me nagoni na san
i sanjao sam tu gnusnu nečistu životinju u svojim rukama
i znao da je to bolest od koje ćeš umreti
i sad je prizivam podsmevajući se patnji čitavog sveta.
Jedna dementna svetlost, jedna štetna svetlost koja boli
u meni pronalazi tek truplo tvog smeha,
tvog smeha što oslobađa tvoju golemu golotinju
dok vetar ogoljuje našu smrt
sličnu toj prljavoj rupi koju želim da poljubim,
pa da me obasja svetlost bez kraja
jer video sam tvoj bol što kao ljubaznost
isijava u noć tvoje bujno nabujalo obličje,
taj vrisak iz groba, tvoju beskrajnost
i video sam tvoj bol kao dobročinstvo,
kao kad neko nežno spušta
oko na ispruženi beli dlan prosjaka.